VOJVOĐANSKO ZDRAVLJE Neuzimanje droga najbolja prevencija

- Ne postoji podela na lake i teške droge, svaka droga je opasna i menja funkcionisanje mozga, bez obzira da li je to kanabis, amfetamin, kokain ili heroin. Nije istina da marihuana ne stvara zavisnost, jer ona dovodi do amotivacionog sindroma i psihotičnih stanja i može da dovede do mentalnih poremećaja. Najbolja prevencija zavisnosti je da se droga nikad ne uzme i ne proba. Godišnje imamo više od 700 pacijenata koji se kod nas leče zbog bolesti koje su u vezi sa psihoaktivnim supstancama, a obavimo više od 3.000 pregleda ovih pacijenata  - kaže upravnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine docent dr Vladimir Knežević.

Prema Međunarodnom i Nacionalnom kalendaru zdravlja, novembar je mesec posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti. Prema nekim ranijim procenama, u Srbiji ima 30.000 registrovanih zavisnika od heroina, a Novom Sadu ih je oko 2.000. Fizička zavisnost nastaje zbog toga što se droga ugrađuje u razmenu materija u organizmu, te u slučaju izostanka uzimanja droge telo reaguje apstitencijalnim simptomima zbog nedostatka droge. Zavisniku je tada potrebna droga, kako bi izbegao ove pojave. Psihička zavisnost je manje ili više jaka, često neodovoljiva potreba da se uzima droga zbog dejstva koje ima na organizam. Razvoj tolerancije počinje kada se telo već naviklo na psihoaktivne supstance. To znači da do tada potrebna količina droge više nije dovoljna i tada se povećava doza ili se skraćuje period između konzumacija.

Globalne procene kažu da u svetu 13,5 odsto mladih koristi marihuanu, njih 7,7 odsto inhalante (lepak i druge organske rastvarače), 2,6 odsto ekstazi, 1,9 odsto kokain, 1 odsto heroin, a neuporedivo je veći broj onih koji su drogu probali i uzeli bar jednom. Uzimanjem droge dolazi i do promena u ponašanju, te se tako javlja izražena sklonost laganju, varanju, krađi, problemi sa policijom, napuštanje starih prijatelja, izbegavanje priče o novim prijateljima,  posedovanje veće količine novca, učestala i bezrazložna ljutnja, nasilničko ponašanje, razdražljivost i tajnovitost, izbegavanje razgovora o drogama, smanjena motivacija, nedostatak energije i samodiscipline, nedostatak samopouzdanja, kao i smanjen interes za prethodne aktivnosti i hobije. Posezanje za drogom najčešće je u adolescentskom dobu, te kod učenika dolazi do opadanja uspeha u školi, sve su slabije školske ocene i  učestali neopravdani izostanci, javlja se lenjost i nezainteresovanost za obaveze.

Vremenom se vide i znaci telesnog propadanja, javljaju se teškoće u pamćenju i koncentraciji, slaba koordinacija pokreta, nepovezan i nejasan govor,  nezdrav izgled, zapuštenost lične higijene, zakrvavljene oči, izrazito proširene ili sužene zenice,  poremećaji ritma  ishrane i spavanja, kao i gubitak telesne težine.

Kada odluče da se leče, zavisnici mogu da potraže pomoć u Klinici za psihijatriju u Novom Sadu. Dr Knežević kaže kako je u novembru prošle godine Vlada Srbije donela Uredbu, prema kojoj psihijatri u primarnim, sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama moraju da leče zavisnike, što mnogi ranije nisu činili i slali su pacijente u Novi Sad.

- Kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja, tako je i kod zavisnosti dug put od pojave prvih simptoma, pa do postavljanja dijagnoze i započinjanja lečenja, često prođe i po deset godina. Drogu najčešće počinju da uzimaju u adolescentskom dobu, ali ne dolaze tada da traže pomoć. Kriju da se drogiraju, roditelji nekad ne primećuju simptome zavisnosti, a nekada zbog stigme odbijaju da prihvate da se njihovo dete drogira. Problem se time zanemaruje, stanje se pogoršava, a lečenje je komplikovanije, neizvesnije i teže - objašnjava dr Knežević.

Različite su terapije za različite zavisnosti. Zbog intoksikacije alkoholom i drogama uglavnom dolaze mlađi ljudi, a terapije blokatorima i supstitucione terapije dobaju korisnici opioida koji imaju višegodišnji zavisnički “staža” i kod kojih su pokušani drugi načini lečenja.

- Bolesti zavisnosti su bolesti mozga, kod kojih nastaju promene koje ne mogu da se leče voljom, odnosno samo odlukom pacijenta. Zato se primenjuju različite metode za različite osobe. O tome koja terapija se daje, odlučuje ceo tim za zavisnost od alkohola, odnosno tim za zavisnost od droga. U timu su, pored lekara Klinike, i lekar Doma zdravlja “Novi Sad” jer oni godinama leče zavisnike u ambulanti “Dr Jovan Jovanović Zmaj” u Zmaj Ognjena Vuka, zatim tu su i socijalni radnik, psiholog i medicinska sestra. Neki od tih pacijenata su godinama na psihijatrijskom tretmanu - objašnjava docent dr Dragana Ratković sa Odeljenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju i dodaje kako tim odlučuje i da li je za neke zavisnike potreban smeštaj u terapijske zajednice odnosno komune, sa kojima imaju dobru saradnju.

Da bi lečenje bilo uspešno, pacijenti moraju da je se pridržavaju, a uspešnost tretmana zavisnosti ista je kao i kod bilo koje druge hronične bolesti. Dr Ratković kaže kako je isti recidiv ovih bolesnika, kao i onih koji se leče od plućnih bolesti ili dijabetesa, ukoliko se ne pridržavaju propisane terapije. Za lečenje je važna motivacija, ali i prihvatanje činjenice da je zavisnost mentalni premećaj, kao i da se u proces lečenja uključe porodica i okruženje.

- Jedan od ciljeva terapije je resocijalizacija, ali je problem što niko neće da zaposli osobu koja se leči ili se ranijelečila od zavisnosti. Ukoliko ne radi on nije spreman za samostalan život, što je faktor rizika za recidiv, odnosno povratak u zavisnost - napominje dr Ratković.

Zavisnost od droge pođednako pogađa sve društvene slojeve, ljude svih nivoa obrazovanja, te se dešava da su u istoj sobi pacijenti koji nemaju završenu ni osnovnu školu i oni sa završenim fakultetom.

- Smatra se da na pojavu zavisnosti utiču genetske predispozicije zavisnosti, zatim individualne karakteristike i okruženje. Genetski faktori odnose se na porodično opterećenje i bolestima zavisnosti i drugim mentalnim poremećajima - ističe dr Knežević.

Dr Ratković ističe kako postoji šest kriterijuma za postavljanje dijagnoze bolesti zavisnosti, od kojih pacijent mora da ima najmanje tri i to tokom godinu dana, da bi mu se postavila ova dijagnoza.

- To su gubitak kontrole, jaka žudnja za supstancom, simptom apstinencije, razvoj tolerancije kada je veća količina supstance potrebna za isti efekat, zatim gubitak alternativnih zadovoljstava i nastavak uzimanja droge bez obzira na svest o posledicama - istakla je dr Ratković.

Nakon detoksikacije, što je prvi korak u oporavku i lečenju, mlađi zavisnici uglavnom dobijaju terapiju blokatorima, odnosno averzivnu terapiju, koja traje najmanje godinu dana. Zavisnicima sa dužim stažom, kod kojih su bezuspešno probani drugi tretmani, namenjena je supstituciona terapija. Svetska zdravstvena organizacija propisala je četiri načina detoksikacije i terapije i to su kratkotrajna detoksikacija tokom koje se smanjuje doza metadona u periodu odmesec dana, dugotrajna detoksikacija gde je smanjivanje doze duže od mesec dana, kratkotrano održavanje ged se metadon propisuje za period kraći od pola godine i dugotrajno održavanje ged se mtadon propisujena period duži od šest meseci.

Osim toga, postoje i kriterijumi koji moraju da se ispune, kako bi se odabrao pravi model lečenja. Metadon je kod nas najpoznatija supstituciona terapija, a buprenorfin je novija terapija i njega pacijenti plaćaju. Dr Ratković naglašava da buprenorfin nije terapija po izboru pacijenta, nego i za njegovo dobijanje moraju da se ispune određeni kriterijumi. Zavisnici su do januara ove godine metadon dobijali u takozvanom Metadonskom centru u krugu Kliničkog centra Vojvodine, koji centar ne postoji od tada i lečenje se sprovodi kroz polikliničku službu Klinike za psihijatriju.

Terapije nisu iste za sve, jer ni svi zavisnici nisu isti, svi se razlikuju, različite su porodice i okruženje, sve je individualno, te je takva i terapija.

- Metadonska terapija i terapija buprenorfinom preporučeni su od Svetske zdravstvene organizacije kao osnovni modeli lečenja opijatskih zavisnika. Program održavanja metadonom prvi put je uveden u Srbiji sedamdesetih godina dvadesetog veka, dok je buprenorfin registrovan za lečenje zavisnosti od opioida 2010. godine - kaže dr Ratković.

Zavisnost od opijata teško se kontroliše, usled kompulzivnog korišćenja droga i žudnje za njom, koja vodi do potražnje droge i njenog ponovljenog korišćenja, uprkos negativnim zdravstvenim i društvenim posledicama. Dr Ratković naglašava kako u ovom trenutku postoji široki spektar raspoloživih mogućnosti lečenja, od kojih je supstituciona terapija za većinu osoba zavisnih od opijata najuspešnija.

- Supstituciona terapija je vid zdravstvene nege za zavisnost od opijata, koja koristi supstancu sa svojstvima i dejstvima sličnim drogi koju je pacijent do tada koristio. Ova vrsta supstance naziva se agonist. Sličnost dovodi do zasićenja receptora u mozgu koji su odgovorni za simptome zavisnosti i neodoljivu potrebu za uzimanjem droge, dok različike između na primer metadona i heroina, doprinose manjoj euforiji pri uzimanju, mogućnosti jednokratnog dnevnog uzimanja, manjim promenama raspoloženja i bespotrebnosti venskog uzimanja, a time i redukciji opasnosti od krvno prenosivih bolesti i predoziranja. Supstitucioni program ne predstavlja samo lečenje, već privlači pacijente zdravstvenim ustanovama, čime se obezbeđuje i niz drugih mogućnosti u vidu psihosocioterapije, kontrole i nadzora drugih bolesti. Ovaj program smanjuje rizik od predoziranja heroinom i činjenja krivičnih dela u vezi sa nabavkom droge - napominje dr Ratković.

Metadon je kod velikog broja zavisnika dugoročno i višegodišnje rešenje, a o dužini trajanja lečenje odlučuje se timski, za svakog ponaosob.

Metadon se uzima jednom dnevno i ne pije se više puta u toku jednog dana. Lekari Klinike za psihijatriju objašnjavaju da je je razlika između heroina i metadona u tome što je metadon čista supstanca, odnosno lek, dok se kod heroina nikada ne zna šta je uzeto i svako uzimanje predstavlja rizik od smrti zbog intoksikacije. Uz metadon može da se radi, živi i funkcioniše.

- Pacijenti koji dolaze na lečenje najčešće su zavisni od alkohola i heroina, a često i od kanabisa. Marihuana je najčešće uzimana droga u svetu i kod nas i nije istina da ona ne izaziva zavisnost, a propagiranje kanabisa kao leka je neosnovano. Ima lekova za koje se pojedini sastojci uzimaju iz marihuane, ali je to neka konkretna supstanca koja se iz nje izdvaja i koristi se kod, na primer, ublažavanja propratnih efekata u lečenju malignih bolesti, ali ne u lečenju karcinoma, nego ublažavanju mučnine ili bolova. Pri tome, pušenje marihuane, kao i pušenje cigareta, može da bude faktor rizika za nastanak raka pluća - objašnjava dr Knežević.

Gubitak ekstremiteta

Dugogodišnji zavisnici propadaju zdravstveno, a mnogi od njih dobijaju HIV – virus humane imunodeficijencije, kao i hepatitis B, hepatitis C, polno i krvlju prenosive bolesti. Takođe, može da dođe i do gubitka ektremiteta i to češće nogu.

Na Odeljenju za bolesti zavisnosti, Klinike za psihijatriju, godišnje se hospitalizuje više od 700 pacijenata sa dijagnozom F1, a dr Knežević objašnjava da to nisu samo zavisnici od opioida, nego su i oni sa mentalnim poremećajima i poremćajima ponašanja koji nastaju u vezi sa psihoaktivnim supstancama. Prosečno trajanje bolničkog lečenja na Odeljenju za bolesti zavisnosti je oko 10 dana, s tim što neki pacijenti provedu u bolnici jedan dan, a pojedini ostaju nekoliko nedelja.

- Ranije smo imali više zavisnika od alkohola, a sada ima više zavisnika od opioida. Dijagnoze mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci čine čak 32 odsto svih otpusnih dijagnoza Klinike za psihijatriju - navodi dr Knežević.

Uz terapiju manje kriminala

Dugogodišnje drogiranje zavisnike često vodi i u kriminal, različite društvene probleme, delinkvenciju. Oni su uglavnom nezaposleni, te nisu retki slučajevi prostitucije, beskućništva, siromaštva. Javljaju se teški poremećaji porodičnih odnosa, gubitak imovine, pa i porodičnog nsleđa i celih imanja. Uz redovno uzimanje supstitucione terapije, zavisnici više ne moraju da traže ilegalne i kriminalne načine da dođu do novca kojim će kupiti drogu, već dobijaju lekove. Stoga je i smanjena stopa kriminala, a neretko zavisnici na supstitucionoj terapiji počinju da rade i izgrađuju dobre odnose sa porodicom i okolinom.

Kada je reč o prevenciji narkomanije, Klinika za psihijatriju KCV uključena je u gradske, pokrajinske i republičke projekte. Prema odluci Ministrastva zdravlja Srbije u toku je edukacija namenjena učenicima sedmih razreda osnovnih škola, gde se na tribinama učenici, nastavnici i roditelji upoznaju sa efikasnim načinima za sprečavanje i prepoznavanje problema izazvanih zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Plan je da se tokom ove školske godinu obiđu sve osnovne škole u Srbiji, a predavanja se održavaju jednom nedeljno.

Poremećaji

Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja mogu da budu uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci i to alkohola ( dijagnoza F10), opijata (F11), kanabinoida (F12), hipnotika ili sedativa (F13), kokaina (F14), drugih stimulansa, uključujući i kofein (F15), halucinogena (F16), duvana (F17), isparljivih rastvarača (F18), a poslednja kategorija su poremećaji nastali upotrebom više vrsta droga i drugih psihoaktivnih supstanci (F19). Korišćenje psihoaktivnih supstanci može da pogorša postojeće, ali i da dovede do novih mentalnih poremećaja u vidu depresije, psihoze i demencije.

U toku je sprovođenje Posebnog programa zdravstvene zaštite Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo AP Vojvodine koji podrazumeva edukaciju zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i to lekara opšte medicine, pedijatara, psihijatara i psihologa, a cilj je adekvatno i blagovremeno prepoznavanje, dijagnostika i tretman mentalnih poremećaja razvojnog doba. Za narednu godinu planiran je nastavak ovog programa, koji će, između ostalog, uključivati i posebnu edukaciju iz oblasti zloupotrebe i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci u dečjem i adolescentnom dobu.

Godišnje popijemo 18,5 l alkohola

Prema podacim Svetske zdravstvene organizacije, od bolesti i stanja koja imaju veze sa alkoholom, svake godine u svetu umre 3.000.000 ljudi. Njihovi podaci za Srbiju kažu kako svaka osoba starija od 15 godina godišnje popije 18,5 litara čistog alkohola, i to 25,1 l muškarci i 8,8 l žene. Objavili su i da u našoj zemlji epizode teškog pijanstva, bar jednom u prethodnih 30 dana, ima 44,5 odsto mladića između 15 i 19 godina i 12,1 odsto devojaka u istom uzrastu. Kada je reč o uzrocima smrti povezanim sa alkoholom, na 100.000 stanovnika Srbije, godišnje od ciroze jetre ukupno umre 568 osoba oba pola, 241 osoba zbog saobraćajnih nesreća izazvanih alkoholom, a od karcinoma 1.454 muškaraca i žena izgubi život.Zbog alkohola stanovništvo naše zemlje izgubi tri godine života.

- Pored toga, Klinika za psihijatriju učestvuje i u realizaciji projekta Grada Novog Sada “Bolesti zavisnosti i komorbidni psihijatrijski poremećaji” u okviru kog edukujemo zdravstvene radnike sa teritorije Novog Sada u cilju pravovremene dijagnoze i tretmana, što je od suštinskog značaja za bolji ishod lečenja - dodaje dr Ratković.

Bolnički rad takođe podrazumeva sekundarnu i tercijarnu prevenciju, odnosno adekvatno lečenje za smanjenja rizika od nastavka uzimanja psihoaktivnih supstanci i redukciju zdravstvenih i društvenih posledica zavisnosti.

Preventivni faktori

Faktori koji mogu da utiču preventivno, kako uopšte ne bi došlo do uzimanja droge su dobri i snažni porodčni odnosi, adekvatan roditeljski nadzor, uspeh u školskim obavezama, društvena aktivnost u školi, sportu, kulturi ili religioznim organizacijama, te dobra informisanost i prihvatanje konvencionalnih stavova o upotrebi droge.

Dr Ratković savetuje ljudima da nikad ni ne počinju sa uzimanjem droge, jer niko ne zna od čega je sazdan, da li podložan zavisnosti, kakva je genetika, karakter ličnosti i osobine same supstance.

- U mozgu svake osobe postoje neuroreceptori, a uzimanjem psihoaktivnih supstanci povećava se broj i osetljivost specifičnih receptora za određene droge, što dovodi do žudnje za drogom. Pojavom velikog broja novih psihoaktivnih supstanci dolazi do novih opasnosti, jer sve droge mogu da dovedu do zavisnosti, zdravstvenih i društvenih rizika, kao i do potencijalnog smrtnog ishoda - upozorava dr Knežević.

Ljubica Petrović