Нерационална примена антибиотика: Клостридија се шири попут епидемије

Први пораст броја пацијената са болничким проливима узрокованим овом бактеријом, који су испољавали тежу клиничку слику и неретко имали смртни исход, уочили су и описали лекари болница у Северној Америци и Западној Европи почетком овог века.

Лоша пракса примене антибиотика, уз пропусте у хигијени у болничким условима довела је и до епидемијског јављања ове болничке инфекције и у Србији. Организовани надзор над проливима код наших пацијената увели смо 2010. године и од тада свакодневно пратимо све пацијенте, поготово оне на антибиотској терапији. Чим приметимо да неки пацијент има пролив, одмах примењујемо одговарајуће мере превенције ширења инфекције, узимамо узорак столице који се шаље у микробиолошку лабораторију на анализу, а консултативни инфектолог ординира терапију за пацијента, казала је др Шуљагић и додала као на тај начин може да се објасни појединачно јављање ове инфекције код њихових пацијената и релативно ниска учесталост ове болничке инфекције у ВМА.

Она напомиње како годишњи извештаји указују да стопа инфекције на појединим клиникама расте из године и годину, посебно на онима где се лече имунокомпромитовани пацијенти, код којих је дуга антибиотска терапија неминовност.

Поред свих активности у вези са болничким инфекцијама у ВМА, др Шуљагић је од 2002. године члан Републичке комисије за спречевање и сузбијање болничких инфекција и активно учествује у свим активностима које Министарство здравља предузима у овој области.

Комисија је израдила Правилник о спречавању, раном откривању и сузбијању болничких инфекција, као и Упутства за превенцију и сузбијање болничких инфекција изазваних бактеријом клостридиум дифициле. Припремали смо и упутства за спречавање и сузбијање еболе, грипа и других значајних заразних болести у нашим здравственим установама. Урадили смо три студије преваленције болничких инфекција, а у плану је и четврта у току ове јесени, напоменула је др Шуљагић и додала како су недавно допуњене и усклађене дефиниције болничких инфекција у складу са препорукама Европског центра за контролу болести, о чему је “Дневник” писао.

Поред надзора над болничким инфекцијама који се спроводи континуирано над пацијентима, свакодневно се спроводе и бројне мере њихове превенције и сузбијања.

Покушавамо да едукујемо и пацијенте, јер су и они активни учесници у настанку болничких инфекција. Хигијенске навике пацијента, прекомерна телесна тежина и пушење дувана, непоштовање календара вакцинације, пре свега против грипа и пнеумококне инфекције у популацији имункомпромитованих и старијих особа, такође могу да допринесу настанку болничких инфекција, поручила је др Весна Шуљагић.

У складу са препорукама болница у САД, Канади, Великој Британији и земљама Европске уније, Одсек за превенцију и контролу болничких инфекција ВМА написао је збирку препорука. Ту су описане мере превенције и сузбијања инфекција оперативног места, инфекција удружених са васкуларним катетерима, инфекција мокраћног система удружених са уринарним катетерима, болничких пнеумонија, болничких пролива, инфекција удружених са грам-негативним мултирезистентним микроорганизмима, грипа и многих других.

У ВМА пратимо све новије трендове у примени метода стерилизације, дезинфекције, као и примене асептичних техника у раду са пацијентима. Хигијену руку, као једну од критичних процедура током неге пацијената, олакшали смо недавном набавком диспензера за средства на бази алкохола за сваку собу са лежећим пацијентима. Континуирана едукација лекара, медицинских сестара, болничара, радника на одржавању хигијене доприноси да превазиђемо незнање и неразумевање на тему ових инфекција, навела је др Шуљагић.

Проблем је и то што су многе бактерије постале отпорне на антибиотике, а др Шуљагић каже како за причу о новим антибиотицима на жалост без много наде.

Узрочници болничких инфекција су се “навикли” на антибиотике којима се боримо против њих, а то је резултовало појавом сојева бактерија које су резистентне на све антибиотике у болничкој апотеци.

У ВМА од 2008. године постоји посебно тим стручњака које се бави антибиотском терапијом пацијената. Поред клиничких фармаколога и инфектолога, учествују и болнички фармацеути, анестезиолози, микробиолози и епидемиолози.

Покушавамо да рационализујемо употребу антибиотика и инфектологе укључимо у лечење инфекција код пацијената. Све друге лекаре подсећамо да не морају одмах да дају најновије, најмоћније и најскупље генерације антибиотика. Они који продају ове антибиотике најактивнији су у покушају да наметну употребу баш ових, како их ми зовемо, резервних антибиотика, које ваља чувати као последњу линију одбране за наше пацијенте, јер ће се болничке инфекције јављати докле год буде болничког лечења, закључује др Шуљагић.

Љ. Петровић