Neracionalna primena antibiotika: Klostridija se širi poput epidemije
NOVI SAD: Epidemiologija bolničke infekcije izazvane bakterijom klostridijum dificile potpuno se promenila tokom poslednje dve decenije. Načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija na Vojnomedicinskoj akademiji profesorka dr Vesna Šuljagić kaže da je u drugoj polovini devedesetih godina ovo bila sporadična infekcija koja se javljala samo kod pacijenata koji su primali specifične antibiotike, dok je sada potpuno drugačija situacija i to pre svega zbog loše primene antibiotika.
Prvi porast broja pacijenata sa bolničkim prolivima uzrokovanim ovom bakterijom, koji su ispoljavali težu kliničku sliku i neretko imali smrtni ishod, uočili su i opisali lekari bolnica u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi početkom ovog veka.
Loša praksa primene antibiotika, uz propuste u higijeni u bolničkim uslovima dovela je i do epidemijskog javljanja ove bolničke infekcije i u Srbiji. Organizovani nadzor nad prolivima kod naših pacijenata uveli smo 2010. godine i od tada svakodnevno pratimo sve pacijente, pogotovo one na antibiotskoj terapiji. Čim primetimo da neki pacijent ima proliv, odmah primenjujemo odgovarajuće mere prevencije širenja infekcije, uzimamo uzorak stolice koji se šalje u mikrobiološku laboratoriju na analizu, a konsultativni infektolog ordinira terapiju za pacijenta, kazala je dr Šuljagić i dodala kao na taj način može da se objasni pojedinačno javljanje ove infekcije kod njihovih pacijenata i relativno niska učestalost ove bolničke infekcije u VMA.
Ona napominje kako godišnji izveštaji ukazuju da stopa infekcije na pojedinim klinikama raste iz godine i godinu, posebno na onima gde se leče imunokompromitovani pacijenti, kod kojih je duga antibiotska terapija neminovnost.
Pored svih aktivnosti u vezi sa bolničkim infekcijama u VMA, dr Šuljagić je od 2002. godine član Republičke komisije za sprečevanje i suzbijanje bolničkih infekcija i aktivno učestvuje u svim aktivnostima koje Ministarstvo zdravlja preduzima u ovoj oblasti.
Komisija je izradila Pravilnik o sprečavanju, ranom otkrivanju i suzbijanju bolničkih infekcija, kao i Uputstva za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija izazvanih bakterijom klostridium dificile. Pripremali smo i uputstva za sprečavanje i suzbijanje ebole, gripa i drugih značajnih zaraznih bolesti u našim zdravstvenim ustanovama. Uradili smo tri studije prevalencije bolničkih infekcija, a u planu je i četvrta u toku ove jeseni, napomenula je dr Šuljagić i dodala kako su nedavno dopunjene i usklađene definicije bolničkih infekcija u skladu sa preporukama Evropskog centra za kontrolu bolesti, o čemu je “Dnevnik” pisao.
Pored nadzora nad bolničkim infekcijama koji se sprovodi kontinuirano nad pacijentima, svakodnevno se sprovode i brojne mere njihove prevencije i suzbijanja.
Pokušavamo da edukujemo i pacijente, jer su i oni aktivni učesnici u nastanku bolničkih infekcija. Higijenske navike pacijenta, prekomerna telesna težina i pušenje duvana, nepoštovanje kalendara vakcinacije, pre svega protiv gripa i pneumokokne infekcije u populaciji imunkompromitovanih i starijih osoba, takođe mogu da doprinesu nastanku bolničkih infekcija, poručila je dr Vesna Šuljagić.
U skladu sa preporukama bolnica u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i zemljama Evropske unije, Odsek za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA napisao je zbirku preporuka. Tu su opisane mere prevencije i suzbijanja infekcija operativnog mesta, infekcija udruženih sa vaskularnim kateterima, infekcija mokraćnog sistema udruženih sa urinarnim kateterima, bolničkih pneumonija, bolničkih proliva, infekcija udruženih sa gram-negativnim multirezistentnim mikroorganizmima, gripa i mnogih drugih.
U VMA pratimo sve novije trendove u primeni metoda sterilizacije, dezinfekcije, kao i primene aseptičnih tehnika u radu sa pacijentima. Higijenu ruku, kao jednu od kritičnih procedura tokom nege pacijenata, olakšali smo nedavnom nabavkom dispenzera za sredstva na bazi alkohola za svaku sobu sa ležećim pacijentima. Kontinuirana edukacija lekara, medicinskih sestara, bolničara, radnika na održavanju higijene doprinosi da prevaziđemo neznanje i nerazumevanje na temu ovih infekcija, navela je dr Šuljagić.
Problem je i to što su mnoge bakterije postale otporne na antibiotike, a dr Šuljagić kaže kako za priču o novim antibioticima na žalost bez mnogo nade.
Uzročnici bolničkih infekcija su se “navikli” na antibiotike kojima se borimo protiv njih, a to je rezultovalo pojavom sojeva bakterija koje su rezistentne na sve antibiotike u bolničkoj apoteci.
U VMA od 2008. godine postoji posebno tim stručnjaka koje se bavi antibiotskom terapijom pacijenata. Pored kliničkih farmakologa i infektologa, učestvuju i bolnički farmaceuti, anesteziolozi, mikrobiolozi i epidemiolozi.
Pokušavamo da racionalizujemo upotrebu antibiotika i infektologe uključimo u lečenje infekcija kod pacijenata. Sve druge lekare podsećamo da ne moraju odmah da daju najnovije, najmoćnije i najskuplje generacije antibiotika. Oni koji prodaju ove antibiotike najaktivniji su u pokušaju da nametnu upotrebu baš ovih, kako ih mi zovemo, rezervnih antibiotika, koje valja čuvati kao poslednju liniju odbrane za naše pacijente, jer će se bolničke infekcije javljati dokle god bude bolničkog lečenja, zaključuje dr Šuljagić.
LJ. Petrović
