Највиши Балканац Далибор Мицић: Мамина кухиња најбоља на свету
НОВИ САД: Један од највиших мушкараца у Европи је Зрењанинац Далибор Мицић (32), који је достигао висину од два метра колико у осмом разреду основне школе, а данас је висок „само” 2,25.
Тренирао је кошарку у локалном клубу „Пролетер”, да би од 2015. прешао у карипски клуб ЕДО (Поинт Ноир, Гвадалупе). И док прави паузу између тренинга, налази времена да с нама проћаска о свом животу и томе како изгледа бити (пре)високи момак у Србији, али и шире.
Искрено, нисам ни знао да сам највиши на Балкану, док ми нису показали књигу у којој су забележени сви високи људи у свету – прича Далибор.
Пре две године си позван да учествујеш на скупу високих људи у Паризу. Тада си се, уједно, први пут сусрео са неким ко је виши од тебе. Какав је осећај бити највиши, али и низак?
То је било невероватно искуство за мене, ја сам био скоро најнижи од свих.
Како изгледа живот тако високог човека?
- Уф, живот високог човека... :) Све зависи како прихватиш да си висок. Где год се појавиш, буде неких реакција, а има и глупих. Увек се задеси да те неко пита колико си висок или те замоли за фотографију. И немам неких потешкоћа, трудим се да не обраћам пажњу на те коментаре. Што се тиче гардеробе и обуће, може се наћи и моја величина, али су цене веће. Ипак, мени је битно да купим оно што ми се допадне.
Бавиш се и моделингом. Како је дошло до тога?
- Па, високи људи које сам упознао углавном су глумили у неким филмовима или серијама, а две девојке се баве и моделингом. Тако се и мени то допало па сам пожелео да се опробам у неком новом изазову. За сада сам у преговорима с неколико агенција па ћемо видети како ће све ићи.
Мала кола, високе девојке
Иако има немалих 225 центиметра, Далибор Мицић вози готово најмањи могући аутомобил – „сузуки смарт”. И, без проблема стане у њега... С друге стране, иако се да претпоставити да би волео да има и ситнију девојку, како каже, њему би највише одговарало да му лепша половина има око два метра.
А бавиш се и филателијом...
- С ујаком сам ишао код његовог колеге који се бавио филателијом, нумизматиком и сакупљањем антиквитета. Човек ми је показао марке које је имао, што се мени одмах допало. Прво сам почео да сакупљам спортске теме, јер се тиме бавим, а после сам прешао и на остале тематике.
Какви су ти планови у животу?
Трудим се да што више уживам у свему што ми Бог пружи у животу.
Шта ти највише недостаје кад ниси у Србији?
- Где год сам отишао, стекао сам нове пријатеље и фамилију, али они које имам код куће у Србији су незаменљиви. Наравно да ми недостаје мамина кухиња и храна из наше земље, које нема нигде као код нас.
Леа Радловачки