Najviši Balkanac Dalibor Micić: Mamina kuhinja najbolja na svetu
NOVI SAD: Jedan od najviših muškaraca u Evropi je Zrenjaninac Dalibor Micić (32), koji je dostigao visinu od dva metra koliko u osmom razredu osnovne škole, a danas je visok „samo” 2,25.
Trenirao je košarku u lokalnom klubu „Proleter”, da bi od 2015. prešao u karipski klub EDO (Point Noir, Gvadalupe). I dok pravi pauzu između treninga, nalazi vremena da s nama proćaska o svom životu i tome kako izgleda biti (pre)visoki momak u Srbiji, ali i šire.
Iskreno, nisam ni znao da sam najviši na Balkanu, dok mi nisu pokazali knjigu u kojoj su zabeleženi svi visoki ljudi u svetu – priča Dalibor.
Pre dve godine si pozvan da učestvuješ na skupu visokih ljudi u Parizu. Tada si se, ujedno, prvi put susreo sa nekim ko je viši od tebe. Kakav je osećaj biti najviši, ali i nizak?
To je bilo neverovatno iskustvo za mene, ja sam bio skoro najniži od svih.
Kako izgleda život tako visokog čoveka?
- Uf, život visokog čoveka... :) Sve zavisi kako prihvatiš da si visok. Gde god se pojaviš, bude nekih reakcija, a ima i glupih. Uvek se zadesi da te neko pita koliko si visok ili te zamoli za fotografiju. I nemam nekih poteškoća, trudim se da ne obraćam pažnju na te komentare. Što se tiče garderobe i obuće, može se naći i moja veličina, ali su cene veće. Ipak, meni je bitno da kupim ono što mi se dopadne.
Baviš se i modelingom. Kako je došlo do toga?
- Pa, visoki ljudi koje sam upoznao uglavnom su glumili u nekim filmovima ili serijama, a dve devojke se bave i modelingom. Tako se i meni to dopalo pa sam poželeo da se oprobam u nekom novom izazovu. Za sada sam u pregovorima s nekoliko agencija pa ćemo videti kako će sve ići.
Mala kola, visoke devojke
Iako ima nemalih 225 centimetra, Dalibor Micić vozi gotovo najmanji mogući automobil – „suzuki smart”. I, bez problema stane u njega... S druge strane, iako se da pretpostaviti da bi voleo da ima i sitniju devojku, kako kaže, njemu bi najviše odgovaralo da mu lepša polovina ima oko dva metra.
A baviš se i filatelijom...
- S ujakom sam išao kod njegovog kolege koji se bavio filatelijom, numizmatikom i sakupljanjem antikviteta. Čovek mi je pokazao marke koje je imao, što se meni odmah dopalo. Prvo sam počeo da sakupljam sportske teme, jer se time bavim, a posle sam prešao i na ostale tematike.
Kakvi su ti planovi u životu?
Trudim se da što više uživam u svemu što mi Bog pruži u životu.
Šta ti najviše nedostaje kad nisi u Srbiji?
- Gde god sam otišao, stekao sam nove prijatelje i familiju, ali oni koje imam kod kuće u Srbiji su nezamenljivi. Naravno da mi nedostaje mamina kuhinja i hrana iz naše zemlje, koje nema nigde kao kod nas.
Lea Radlovački