Нацрт ГЗ: Еутаназија и геј бракови у центру пажње
Централна јавна дискусија о Нацрту грађанског законика у којој учестује више стотина еминентних правних стручњака почела је на Копаонику, у оквиру 28. сусрета Копаоничке школе природног права.
Овај скуп, који ће трајати до 17. децембра, отворио је министар правде Никола Селаковић, изразивши жељу да се будућа кодификација грађанског права зове Српски грађански законик.
Јавна расправа о Нацрту Грађанског законика почела је у јулу ове године и планирана је да траје годину дана, током којих ће Комисија за израду Нацрта ГЗ разматрати сугестије стручне јавности, обављати редакцију текста и припремати коначан текст будућег законика. Предлог будућег Грађанског законика 2.800 чланова, којима се уређује област породичних односа, наследног права, сви облици својине и њене заштите, као и облигациони односи. Међутим, оно што је занимљиво јесу 480 алтернативних предлога који ће бити дефинисани након расправе стручне јавности. Ти предлози дати су како би испитала спремност друштва и права да прихвати новине, док дискусија треба да покаже оправданост агрумената за или против одређених решења.
Међу контроверзним предлозима који већ месецима “таласају” српску јавност јесу и питање права на еутаназију, које је у Нацрту предвиђено као “право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, који се може изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психо-социјални и медицински услови.”. Такође, злоупотреба права на еутаназију, ради прибављања неосноване материјалне или друге користи, представљаће основ за кривичну одговорност.
Комисија за израду Нацрта ГЗ сматра да ће се због комплексности остваривања права на еутаназију, које има, поред правних и медицинске, психолошке и социјалне аспекте, тек после одржане јавне расправе изјаснити о алтернативном предлогу на основу аргумената стручњака из различитих области и професионалних делатности.
Грађански законик дотиче још једну осетљиву тему, питање правног регулисања истополних заједница. Према Нацрту, “брак је законом уређена заједница живота жене и мушкарца. Брак се заснива на праву жене и мушкарца на потпуну и трајну заједницу. Брак се закључује на основу слободног пристанка будућих супружника.
Супружници су равноправни у правима и обавезама”. Као алтернатива дато је да се друга реченица из овог члана брише. Истополне заједнице биће дискутоване током јавне расправе, а права и обавезе њихових чланова могу се уредити и посебним законом, сматрају писци Нацрта ГЗ.
Иначе, Србија је једна од ретких земаља која нема грађански законик, иако је била четврта држава у Европи која га је усвојила1844. Пре ње то су учиниле само Француска, Аустрија и Холандија. Тај законик је био на снази 102 године, све до 1946, када је укинут одлуком ФНРЈ.
Е. Д.
Казне за родитеље који бију децу
Нацрт Грађанског законика бави се и физичким кажњавањем деце: “Родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају људско достојанство детета и дужни су да дете штите од таквих поступака других лица”. Према предлогу Грађанског законика, “родитељи су дужни да дете штите од злостављања од стране других лица”, а суд ће процењивати да ли је у конкретном случају било злостављања детета или не.