Nacrt GZ: Eutanazija i gej brakovi u centru pažnje
Centralna javna diskusija o Nacrtu građanskog zakonika u kojoj učestuje više stotina eminentnih pravnih stručnjaka počela je na Kopaoniku, u okviru 28. susreta Kopaoničke škole prirodnog prava.
Ovaj skup, koji će trajati do 17. decembra, otvorio je ministar pravde Nikola Selaković, izrazivši želju da se buduća kodifikacija građanskog prava zove Srpski građanski zakonik.
Javna rasprava o Nacrtu Građanskog zakonika počela je u julu ove godine i planirana je da traje godinu dana, tokom kojih će Komisija za izradu Nacrta GZ razmatrati sugestije stručne javnosti, obavljati redakciju teksta i pripremati konačan tekst budućeg zakonika. Predlog budućeg Građanskog zakonika 2.800 članova, kojima se uređuje oblast porodičnih odnosa, naslednog prava, svi oblici svojine i njene zaštite, kao i obligacioni odnosi. Međutim, ono što je zanimljivo jesu 480 alternativnih predloga koji će biti definisani nakon rasprave stručne javnosti. Ti predlozi dati su kako bi ispitala spremnost društva i prava da prihvati novine, dok diskusija treba da pokaže opravdanost agrumenata za ili protiv određenih rešenja.
Među kontroverznim predlozima koji već mesecima “talasaju” srpsku javnost jesu i pitanje prava na eutanaziju, koje je u Nacrtu predviđeno kao “pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi.”. Takođe, zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavljaće osnov za krivičnu odgovornost.
Komisija za izradu Nacrta GZ smatra da će se zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, tek posle održane javne rasprave izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata stručnjaka iz različitih oblasti i profesionalnih delatnosti.
Građanski zakonik dotiče još jednu osetljivu temu, pitanje pravnog regulisanja istopolnih zajednica. Prema Nacrtu, “brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Brak se zasniva na pravu žene i muškarca na potpunu i trajnu zajednicu. Brak se zaključuje na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika.
Supružnici su ravnopravni u pravima i obavezama”. Kao alternativa dato je da se druga rečenica iz ovog člana briše. Istopolne zajednice biće diskutovane tokom javne rasprave, a prava i obaveze njihovih članova mogu se urediti i posebnim zakonom, smatraju pisci Nacrta GZ.
Inače, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema građanski zakonik, iako je bila četvrta država u Evropi koja ga je usvojila1844. Pre nje to su učinile samo Francuska, Austrija i Holandija. Taj zakonik je bio na snazi 102 godine, sve do 1946, kada je ukinut odlukom FNRJ.
E. D.
Kazne za roditelje koji biju decu
Nacrt Građanskog zakonika bavi se i fizičkim kažnjavanjem dece: “Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica”. Prema predlogu Građanskog zakonika, “roditelji su dužni da dete štite od zlostavljanja od strane drugih lica”, a sud će procenjivati da li je u konkretnom slučaju bilo zlostavljanja deteta ili ne.