На Медицинском факултету прослављен 100. рођендан његовог оснивача др Теодора Ковача

Професорица у пензији, а по струци интерниста ендокринолог проф. др Љиљана Тодоровић Ђилас једна је од колегиница која је учествовала у припремама, а како је рекла, професор Ковач им је свима остао у предивном сећању. За њих он није био само учитељ и ментор, већ је имао и родитељски приступ, а разумевања за сваког свог радника није мањкало, те се такав однос према својим запосленима не може заборавити. 

– Одлучили смо да му укажемо овакву част јер је то заслужио – рекла је др Тодоровић Ђилас. – Од наших раних почетака у ендокринологији био је први учитељ, а он је оснивач и утемељивач савремене ендокринологије. Почетком његовог рада, почели су и бројни хормони да се одређују у крви и мокраћи, те да на један савремени приступ радимо дијагностику и терапију свих ендокринолошких, дијабетолошких и метаболичких поремећаја. 

Некадашњи асистент на факултету, а сада у пензији, проф. др Лазар Поповић присетио се момента када је основан Медицински факултет. Тада је, каже, његов шеф био професор Никола Вујић, као први декан, а његова маленкост први асистент. То је било давне 1974. године. 

Редован професор у пензији и офтамолог по струци Слободанка Латиновић испричала је да ових 100 година професора Ковача доживљава и као један велики догађај за медицину. 

– Била сам један од првих студената професора Ковача, на вежбама из интерне медицине, а када бисмо могли укратко да препричамо како је све то изгледало тада и колико смо ми научили од њега и уопште од те старе генерације професора који су били велики практичари, онда бисмо схватили колика је разлика између садашњих студија медицине и некадашњих – истакла је Латиновић. 

– Ово је диван повод којим можемо указати младим генерацијама на то да треба славити велике професоре који су дали своје знање, ентузијазам и малтене живот, да би студенти учили. Данас је то мало другачије.

Слављеник проф. др Теодор Ковач није крио своје одушевљење, што су му колеге указале толику част још за његовог живота, који траје читав један век. 

– Свако ко каже да га не занима овакав гест је лицемеран, јер сви воле да буде похваљени за свој рад – изјавио је Ковач. – Знао сам да желе да прославе најстаријег лекара у Војводини. Изгледа да сам оставио толиког трага, па ме се сећају и данас. 

А на наше питање која је тајна дуговечности, професор Ковач је рекао да је његов одговор увек исти, односно, да „нема ту неке тајне, треба бити радан и умерен, не претеривати ни у чему, ни у исхрани, нити физичком оптерећењу.”

И. Бакмаз