Na Medicinskom fakultetu proslavljen 100. rođendan njegovog osnivača dr Teodora Kovača

Profesorica u penziji, a po struci internista endokrinolog prof. dr Ljiljana Todorović Đilas jedna je od koleginica koja je učestvovala u pripremama, a kako je rekla, profesor Kovač im je svima ostao u predivnom sećanju. Za njih on nije bio samo učitelj i mentor, već je imao i roditeljski pristup, a razumevanja za svakog svog radnika nije manjkalo, te se takav odnos prema svojim zaposlenima ne može zaboraviti. 

– Odlučili smo da mu ukažemo ovakvu čast jer je to zaslužio – rekla je dr Todorović Đilas. – Od naših ranih početaka u endokrinologiji bio je prvi učitelj, a on je osnivač i utemeljivač savremene endokrinologije. Početkom njegovog rada, počeli su i brojni hormoni da se određuju u krvi i mokraći, te da na jedan savremeni pristup radimo dijagnostiku i terapiju svih endokrinoloških, dijabetoloških i metaboličkih poremećaja. 

Nekadašnji asistent na fakultetu, a sada u penziji, prof. dr Lazar Popović prisetio se momenta kada je osnovan Medicinski fakultet. Tada je, kaže, njegov šef bio profesor Nikola Vujić, kao prvi dekan, a njegova malenkost prvi asistent. To je bilo davne 1974. godine. 

Redovan profesor u penziji i oftamolog po struci Slobodanka Latinović ispričala je da ovih 100 godina profesora Kovača doživljava i kao jedan veliki događaj za medicinu. 

– Bila sam jedan od prvih studenata profesora Kovača, na vežbama iz interne medicine, a kada bismo mogli ukratko da prepričamo kako je sve to izgledalo tada i koliko smo mi naučili od njega i uopšte od te stare generacije profesora koji su bili veliki praktičari, onda bismo shvatili kolika je razlika između sadašnjih studija medicine i nekadašnjih – istakla je Latinović. 

– Ovo je divan povod kojim možemo ukazati mladim generacijama na to da treba slaviti velike profesore koji su dali svoje znanje, entuzijazam i maltene život, da bi studenti učili. Danas je to malo drugačije.

Slavljenik prof. dr Teodor Kovač nije krio svoje oduševljenje, što su mu kolege ukazale toliku čast još za njegovog života, koji traje čitav jedan vek. 

– Svako ko kaže da ga ne zanima ovakav gest je licemeran, jer svi vole da bude pohvaljeni za svoj rad – izjavio je Kovač. – Znao sam da žele da proslave najstarijeg lekara u Vojvodini. Izgleda da sam ostavio tolikog traga, pa me se sećaju i danas. 

A na naše pitanje koja je tajna dugovečnosti, profesor Kovač je rekao da je njegov odgovor uvek isti, odnosno, da „nema tu neke tajne, treba biti radan i umeren, ne preterivati ni u čemu, ni u ishrani, niti fizičkom opterećenju.”

I. Bakmaz