Мираз Дунђерских опстао на банатској ветрометини

по којем је познато ово јужнобанатско место. Дворац је почетком 20.века саградио трговац, велепоседник, индустријалац и добротвор Лазар Дунђерски (1833-1917) и поклонио га у мираз ћерки Олги. Мираз какав се у то време само пожелети могао, Олга Дунђерски је приликом удаје и пресељења у Хајдучицу донела свом изабранику сенатору Стевану Јовановићу, а одолео је свим историјским олујама на банатској ватерометини.

У делу дворца Дамаскин у Хајдучици, како га још зову, смештена је дирекција пољопривредног предузећа АД “Хајдучица”, а балским салама којима је враћен стари сјај не би се постидели ни негдашњи власници Дунђерски.Додуше, у једном крилу дворца пословне просторије су празне, јер неке фирме које су имале канцеларије више нису ту, али свакако је за похвалу што је здање прилично сачувано, заједно са столетним парком који га окружује и простире се на четири хектара. Одржавање дворца и парка додатно кошта, али пословање у здању које чува традицију обогаћује имиy фирме и респектабилан је туристички потенцијал. 



- Упозорење да се у парк не улази када јак ветар дува је због опасности од грана старог дрвећа. Треба бити на опрезу, да не би било невоље уколико дође до пуцања и обрушавања грана – појаснио је упозорење са табле домар и баштован у АД “Хајдучица” Никола Субановић.Субановић у Хајдучици обитава већ две деценије, од када је дошао из Западне Славоније, јер је његов зет ту купио кућу, па се и он ту поново скућио.



- У дворцу и парку је дивно радити, фирма добро послује и задовољан сам. Дворац је савршено саграђен. Градња је започета 1904. и дворац је завршен 1911. године. Првобитно је на имању била ова мања плава зграда, коју је Лазар Дунђерски са имањем купио од румунског велепоседника Иштвана Дамаскина, па је Лазар после градио дворац и поклонио у мираз ћерки Олги. Добар је то био мираз у оно време, јер је уз дворац ишло и позамашно имање. Колико видим, било је то, а и после свих промена и толико времена остало завидно пољопривредно добро, на коме радим са задовољством – каже Субановић.



Према његовим речима, одржавање парка захтева доста труда, али како каже, плата се мора зарадити.

-Домар сам, баштован и доносим пошту за предузеће. За све што треба, увек сам на услузи. Баш због тога што је давно подигнут и што је под заштитом као културно добро, одржавању парка се мора поклонити пуно пажње, јер нам долази доста посетилаца - прича Субановић.

Првобитно насеље Хајдучица се услед поплава 1824. године преселило на садашњу локацију ближе властелинском дворцу. Хроничари овдашњих историјских прилика забележили су да је оснивач села властелин Иштван Дамаскин 1890. године дворац са парком, виноградом, воћњаком и шумом, продао породици Дунђерски.



Дамаскин је на лицитацији Лазару Дунђерском за 670.000 златника продао имање од 4.000 катастарских јутара ораница, 100 јутара шуме, четири мајура, дворац са лепо уређеним парком, великим воћњаком и виноградом. Воћњака и винограда више нема, али су остали дворац који је потом изградио Лазар Дунђерски, парк са језером претвореним у базен и шума, као нераскидиви део прошлости Хајдучице.



Дворац у Хајдучици грађен је као резиденцијални објекат за становање и има сва обележја која то потврђују. Степеништем и колским прилазом, преко трема, улази се кроз полукружна двокрилна врата у централни хол и пространу свечану салу. Из свечане дворане, украшене фризом и штуко дакорацијом, излази се на велику терасу на супротној страни. На портику са парковске стране има шест дорских стубова који држе тимпанон без украса.



Испод целог објекта се протеже подрум засведен са пруским сводом. Парк који окружује дворац је добро очуван и носи обележје стручно пројектованог парка са негованим растињем. У парку се налазе 34 врсте дрвећа, међу којима су и неке егзотичне иретке, попут дивље поморанџе и гинка.

Нека стабле у парку су много старија од самог дворца који је градио Лазар Дунђерски, јер је остало записано да су на Олгин захтев приликом уређења парка ту сађена већ одрасла стабле.



Парк је један од најочуванијих представника вртне уметности с почетка прошлог века. Олга и њен супруг Стеван Јовановић упамћени су као добри велепоседници, а између два светска рата имали су у Хајдучици најбољу ергелу коња. Када се преселила у Хајдучицу Олга је решила да подигне православну цркву, која у то време није постојала у селу, тако да је црква Светог архангела Михајла и Гаврила завршена 1939. године, а сада се налази у склопу манастира.



Милорад Митровић

 

Статирао Шотри за Лазу и Ленку



Он је посебно био очаран када је у овдашњем дворцу Дамаскин и парку који уређује током целе године, прошлог лета делом обављено снимање телевизијске серије и филма редитеља Здравка Шотре “Санта Марија делла Салуте” о животу српског песника Лазе Костића, који се када је имао 50 година заљубио у млађану Ленку Дунђерски.

- Чак сам имао ту срећу да сам и статирао у серији – усхићен је био Никола, када смо га пред ову зиму срели испред двораца. - Нисам ни помишљао да бих могао доћи у ту прилику, али било је за мене то једно изузетно лепо искуство.