Miraz Dunđerskih opstao na banatskoj vetrometini

po kojem je poznato ovo južnobanatsko mesto. Dvorac je početkom 20.veka sagradio trgovac, veleposednik, industrijalac i dobrotvor Lazar Dunđerski (1833-1917) i poklonio ga u miraz ćerki Olgi. Miraz kakav se u to vreme samo poželeti mogao, Olga Dunđerski je prilikom udaje i preseljenja u Hajdučicu donela svom izabraniku senatoru Stevanu Jovanoviću, a odoleo je svim istorijskim olujama na banatskoj vaterometini.

U delu dvorca Damaskin u Hajdučici, kako ga još zovu, smeštena je direkcija poljoprivrednog preduzeća AD “Hajdučica”, a balskim salama kojima je vraćen stari sjaj ne bi se postideli ni negdašnji vlasnici Dunđerski.Doduše, u jednom krilu dvorca poslovne prostorije su prazne, jer neke firme koje su imale kancelarije više nisu tu, ali svakako je za pohvalu što je zdanje prilično sačuvano, zajedno sa stoletnim parkom koji ga okružuje i prostire se na četiri hektara. Održavanje dvorca i parka dodatno košta, ali poslovanje u zdanju koje čuva tradiciju obogaćuje imiy firme i respektabilan je turistički potencijal. 



- Upozorenje da se u park ne ulazi kada jak vetar duva je zbog opasnosti od grana starog drveća. Treba biti na oprezu, da ne bi bilo nevolje ukoliko dođe do pucanja i obrušavanja grana – pojasnio je upozorenje sa table domar i baštovan u AD “Hajdučica” Nikola Subanović.Subanović u Hajdučici obitava već dve decenije, od kada je došao iz Zapadne Slavonije, jer je njegov zet tu kupio kuću, pa se i on tu ponovo skućio.



- U dvorcu i parku je divno raditi, firma dobro posluje i zadovoljan sam. Dvorac je savršeno sagrađen. Gradnja je započeta 1904. i dvorac je završen 1911. godine. Prvobitno je na imanju bila ova manja plava zgrada, koju je Lazar Dunđerski sa imanjem kupio od rumunskog veleposednika Ištvana Damaskina, pa je Lazar posle gradio dvorac i poklonio u miraz ćerki Olgi. Dobar je to bio miraz u ono vreme, jer je uz dvorac išlo i pozamašno imanje. Koliko vidim, bilo je to, a i posle svih promena i toliko vremena ostalo zavidno poljoprivredno dobro, na kome radim sa zadovoljstvom – kaže Subanović.



Prema njegovim rečima, održavanje parka zahteva dosta truda, ali kako kaže, plata se mora zaraditi.

-Domar sam, baštovan i donosim poštu za preduzeće. Za sve što treba, uvek sam na usluzi. Baš zbog toga što je davno podignut i što je pod zaštitom kao kulturno dobro, održavanju parka se mora pokloniti puno pažnje, jer nam dolazi dosta posetilaca - priča Subanović.

Prvobitno naselje Hajdučica se usled poplava 1824. godine preselilo na sadašnju lokaciju bliže vlastelinskom dvorcu. Hroničari ovdašnjih istorijskih prilika zabeležili su da je osnivač sela vlastelin Ištvan Damaskin 1890. godine dvorac sa parkom, vinogradom, voćnjakom i šumom, prodao porodici Dunđerski.



Damaskin je na licitaciji Lazaru Dunđerskom za 670.000 zlatnika prodao imanje od 4.000 katastarskih jutara oranica, 100 jutara šume, četiri majura, dvorac sa lepo uređenim parkom, velikim voćnjakom i vinogradom. Voćnjaka i vinograda više nema, ali su ostali dvorac koji je potom izgradio Lazar Dunđerski, park sa jezerom pretvorenim u bazen i šuma, kao neraskidivi deo prošlosti Hajdučice.



Dvorac u Hajdučici građen je kao rezidencijalni objekat za stanovanje i ima sva obeležja koja to potvrđuju. Stepeništem i kolskim prilazom, preko trema, ulazi se kroz polukružna dvokrilna vrata u centralni hol i prostranu svečanu salu. Iz svečane dvorane, ukrašene frizom i štuko dakoracijom, izlazi se na veliku terasu na suprotnoj strani. Na portiku sa parkovske strane ima šest dorskih stubova koji drže timpanon bez ukrasa.



Ispod celog objekta se proteže podrum zasveden sa pruskim svodom. Park koji okružuje dvorac je dobro očuvan i nosi obeležje stručno projektovanog parka sa negovanim rastinjem. U parku se nalaze 34 vrste drveća, među kojima su i neke egzotične iretke, poput divlje pomorandže i ginka.

Neka stable u parku su mnogo starija od samog dvorca koji je gradio Lazar Dunđerski, jer je ostalo zapisano da su na Olgin zahtev prilikom uređenja parka tu sađena već odrasla stable.



Park je jedan od najočuvanijih predstavnika vrtne umetnosti s početka prošlog veka. Olga i njen suprug Stevan Jovanović upamćeni su kao dobri veleposednici, a između dva svetska rata imali su u Hajdučici najbolju ergelu konja. Kada se preselila u Hajdučicu Olga je rešila da podigne pravoslavnu crkvu, koja u to vreme nije postojala u selu, tako da je crkva Svetog arhangela Mihajla i Gavrila završena 1939. godine, a sada se nalazi u sklopu manastira.



Milorad Mitrović

 

Statirao Šotri za Lazu i Lenku



On je posebno bio očaran kada je u ovdašnjem dvorcu Damaskin i parku koji uređuje tokom cele godine, prošlog leta delom obavljeno snimanje televizijske serije i filma reditelja Zdravka Šotre “Santa Marija della Salute” o životu srpskog pesnika Laze Kostića, koji se kada je imao 50 godina zaljubio u mlađanu Lenku Dunđerski.

- Čak sam imao tu sreću da sam i statirao u seriji – ushićen je bio Nikola, kada smo ga pred ovu zimu sreli ispred dvoraca. - Nisam ni pomišljao da bih mogao doći u tu priliku, ali bilo je za mene to jedno izuzetno lepo iskustvo.