ПЛИВАЈУ ЛИ ЈОШ ДИВОВИ ДУНАВОМ? Улов сома од 70 килограма покренуо приче о гигантским рибама које су некад биле уобичајене
Недавни улов Милана Дубаића, који је упецао сома од 70 килограма, дугог 225 центиметара, само је један у низу улова капиталних сомова на Дунаву крај Апатина.
Наиме, 3. априла 1958. године, на вршку, на локалитету Казук северно од Апатина, уловљен је сом тежак 208 килограма, али, нажалост, дужина му тада није измерена. То је највећи примерак ове рибе ухваћен у Југославији, а за њега постоје веродостојни подаци. Они непроверени казују да је, наводно, пре Другог светског рата, у близини ушћа Босне у Саву, где је коришћена патка као мамац, извучен сом тежак 250 кила.
Но, о овом улову постоје само приче, не и било какав релевантан доказ. Такође постоји прича да је, приликом једне од поплава и великог надоласка воде, у дунавском плићаку пронађен насукан, угинуо сом тежак око 200 кила, али његово месо се није могло употребити. Вероватно ни габарити измерити.
А капиталаца крај Апатина и те како има, Дубаићев улов је само последњи у низу. Пре једне деценије, мештанин Златко Лукић уловио је бркатог дугоњу од 234 центиметра, који је тежио 80 килограма. Почетком јануара 2018. године , Апатинци Игор Јоцић и Младен Живановић су, после вишесатне борбе, уз асистенцију Дарка Ковчина, на обалу извукли сома од 125 килограма, дугог 220 центиметара. Није се дуго чекало на новог капиталца. Крајем септембра наредне, 2019. године, Вид Башић је на месту где се Драва улива у Дунав уловио сома ком је само два килограма фалило до „стотке“, а беше дуг два метра и 25 центиметара.
И док једни ово виде као потенцијално велик туристичко – риболовни капитал, други упозоравају да Дунав није непресушан извор рибе.
- Крупни сомови у овом делу тока нису никакав феномен или чудо, већ плод чињенице да је у близини Копачки рит, највеће мрестилиште у овом делу Европе – каже председник УСР „Чикла“ из Апатина, Дејан Дизија. –Према неким проценама, било је периода да се на удицу овде вадило по 700-800 килограма сомова дневно! То није требало дозволити, јер све их је мање и мање, а на то утиче и то што је у неким деловима тока и даље дозвољен привредни риболов. Сомове и цео рибљи фонд треба више и избиљније чувати, ако желимо да и наша деца имају шта да лове – сматра Дизија.