ДУШАН КОЛАРСКИ ИЗ РУМЕНКЕ СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА ЛОВ НА ЛИСИЦЕ Прати лисац срну пред лањење, ал’ пратио сам и ја њега
Он не лови– он живи лов. Ова кованица баш пристаје уз Душана Коларског из Руменке. Крањац, како му гласи локални надимак, у лову је готово свакодневно. Колики је то ловачки стаж показују бројке: активан ловац је од пунолетства (од 1976.), а јуче је прославио 66. Рођендан. Наловио се разне дивљачи, али посебна пасија су му лисице.
Иако се руменачки атар, самим тим и ловиште последњих година све више смањује, лисица и даље има, мада их полако потискују шакали. У лову на ове предаторе Крањац има пребогато, вишедеценијско искуство. Некада, када је лов на ову дивљач био дозвољен јамарењем, претрпео је и неколико уједа лисица, те се, какао каже, “напримао ињекција против беснила у Пастеровом заводу”. Али то је само део догодовштина са лукавим предаторима.
-Свашта сам видео и доживео ловећи лисице – каже Коларски, чија су два сина такође ловци. – Један од упечатљивијих доживљаја је када сам спазио лисца како прати срну која је почела да се лани. Видевши о чему се ради, пратио сам и ја њега и успео да га одстрелим. Посебна прича је када је мој пријатељ на оближњем салашу имао проблем јер су му лисице давиле живину у тој мери да је крајњи биланс био преко 40 кокошака и осам ћурки. Вребао сам их са тавана салаша и гледао просто невероватне сцене како лисица прескаче жичану ограду, како раскомада кокошку чију је ногу газда везао за жицу, а потом однесе остатак. Ипак, успео сам да је одстрелим – прича руменачки ловац.
Душан лисице лови углавном ловачком пушком, сачмом 3,5 или 4, а ређе карабином, руским киплауфом .223, чекањем у близини јаме, али врло ретко пуцањем са чеке. Како каже, најлакше их је уловити у сезони парења, а занимљива су му искуства и што се тиче исхране ових предатора.
-Није лако лисици да улови правог, дивљег фазана, “гајбаши” су јој лакша мета, као и болесна, изнемогла или рањена дивљач. Налазио сам крај рупе и у лисичјој рупи зечје кожице, хрчкове, фазане, кокошке, кожу од ланади, али лане у рупи нисам нашао. Једном сам видео и албино лисицу, потпуно белу, али нисам успео да је погодим – каже Коларски.
До скора, у све мањем руменачком ловишту готово да није било шакала. Владале су лисице. Ипак…
-Имам утисак да их шакали полако потискују. Било их је мало, али након што је на крају Авијатичарског насељу у Новом Саду искрчен добар део вегетације због изградње зграда, вероватно их је то покренуло у наш атар – сматра Коларски.
Из његовог искуства, најуспешнији лов лисица је са вабилицом, пре свега оном која опонаша звук рањеног зеца или миша. Такође, успешан мамац за њих су живинска црева. Што се шакала тиче, ту му је искуство далеко мање, с обзиром да је првог одстрелио пре две године. Али, осим језивог завијања овог предатора, које је много пута чуо ноћу чекајући дивље свиње у Дероњама и(ли) Каравукову, запазио је неколико детаља.
-Више него лисице долазе на вабилицу, на звук зеца или звук крмаче са прасадима. Када их керови натерају на бег, виђео сам их по 4-5 заједно на малом простору,– каже овај ловачки ас.
Душан Кнежић
