DUŠAN KOLARSKI IZ RUMENKE SPECIJALISTA ZA LOV NA LISICE Prati lisac srnu pred lanjenje, al’ pratio sam i ja njega
On ne lovi– on živi lov. Ova kovanica baš pristaje uz Dušana Kolarskog iz Rumenke. Kranjac, kako mu glasi lokalni nadimak, u lovu je gotovo svakodnevno. Koliki je to lovački staž pokazuju brojke: aktivan lovac je od punoletstva (od 1976.), a juče je proslavio 66. Rođendan. Nalovio se razne divljači, ali posebna pasija su mu lisice.
Iako se rumenački atar, samim tim i lovište poslednjih godina sve više smanjuje, lisica i dalje ima, mada ih polako potiskuju šakali. U lovu na ove predatore Kranjac ima prebogato, višedecenijsko iskustvo. Nekada, kada je lov na ovu divljač bio dozvoljen jamarenjem, pretrpeo je i nekoliko ujeda lisica, te se, kakao kaže, “naprimao injekcija protiv besnila u Pasterovom zavodu”. Ali to je samo deo dogodovština sa lukavim predatorima.
-Svašta sam video i doživeo loveći lisice – kaže Kolarski, čija su dva sina takođe lovci. – Jedan od upečatljivijih doživljaja je kada sam spazio lisca kako prati srnu koja je počela da se lani. Videvši o čemu se radi, pratio sam i ja njega i uspeo da ga odstrelim. Posebna priča je kada je moj prijatelj na obližnjem salašu imao problem jer su mu lisice davile živinu u toj meri da je krajnji bilans bio preko 40 kokošaka i osam ćurki. Vrebao sam ih sa tavana salaša i gledao prosto neverovatne scene kako lisica preskače žičanu ogradu, kako raskomada kokošku čiju je nogu gazda vezao za žicu, a potom odnese ostatak. Ipak, uspeo sam da je odstrelim – priča rumenački lovac.
Dušan lisice lovi uglavnom lovačkom puškom, sačmom 3,5 ili 4, a ređe karabinom, ruskim kiplaufom .223, čekanjem u blizini jame, ali vrlo retko pucanjem sa čeke. Kako kaže, najlakše ih je uloviti u sezoni parenja, a zanimljiva su mu iskustva i što se tiče ishrane ovih predatora.
-Nije lako lisici da ulovi pravog, divljeg fazana, “gajbaši” su joj lakša meta, kao i bolesna, iznemogla ili ranjena divljač. Nalazio sam kraj rupe i u lisičjoj rupi zečje kožice, hrčkove, fazane, kokoške, kožu od lanadi, ali lane u rupi nisam našao. Jednom sam video i albino lisicu, potpuno belu, ali nisam uspeo da je pogodim – kaže Kolarski.
Do skora, u sve manjem rumenačkom lovištu gotovo da nije bilo šakala. Vladale su lisice. Ipak…
-Imam utisak da ih šakali polako potiskuju. Bilo ih je malo, ali nakon što je na kraju Avijatičarskog naselju u Novom Sadu iskrčen dobar deo vegetacije zbog izgradnje zgrada, verovatno ih je to pokrenulo u naš atar – smatra Kolarski.
Iz njegovog iskustva, najuspešniji lov lisica je sa vabilicom, pre svega onom koja oponaša zvuk ranjenog zeca ili miša. Takođe, uspešan mamac za njih su živinska creva. Što se šakala tiče, tu mu je iskustvo daleko manje, s obzirom da je prvog odstrelio pre dve godine. Ali, osim jezivog zavijanja ovog predatora, koje je mnogo puta čuo noću čekajući divlje svinje u Deronjama i(li) Karavukovu, zapazio je nekoliko detalja.
-Više nego lisice dolaze na vabilicu, na zvuk zeca ili zvuk krmače sa prasadima. Kada ih kerovi nateraju na beg, viđeo sam ih po 4-5 zajedno na malom prostoru,– kaže ovaj lovački as.
Dušan Knežić
