Krpelji prete beračima višanja, trešanja i jagoda
Kao što su stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije i upozoravali, maj i jun su meseci kada krpelji najviše “napadaju” i kada ih ima svuda, pa čak i na granama drveća. Njihova najezda ove godine kasni više od mesec dana , jer je april bio hladan i kišovit. Upravo takvo vreme sprečilo je i planirano zaprašivanje, pa je ono ove godine obavljeno sa zakašnjenjem. To je pogodovalo razvoju krpelja kojima zelene površine omogućavaju dovoljno vlažnosti i senovitosti. Poslednjih godina se, inače, znatno povećao procenat obolelih od lajmske bolesti i kreće se oko 25 odsto od zaraznih oboljenja.
Inače se najviše uboda krpelja registruje u maju i junu, a najveći procenat obolelih u početnom stadijumu lajmske bolesti beleži se u junu. Krpelji su najaktivniji u periodu hranjenja, koji na našim prostorima traje od početka proleća do kasne jeseni. Potencijalni uzročnici opake infekcije vrebaju iz trave, niskog rastinja i krošanja, a u velikoj opasnosti su i oni koji ovih dana beru trešnje i višnje, kao i berači jagoda. Zbog toga svi koji su prethodnih dana bili u prirodi treba pažljivo da pregledaju sve delove tela.
Ukoliko primete krpelja treba da sa jave, ukoliko su u mogućnosti, u najbliži dom zdravlja ili ambulantu jer je važno da se on ukloni u roku od 24 sata. U tom roku, čak i ako je zaražen, ne može biti prenosnik infekcije. Najbitnije je ne premazivati mesto ujeda alkoholom, uljem ili kremama pre samog vađenja, jer se time krpelj samo gura dublje i teže ga je potom izvaditi. Osim toga, postoji opasnost da krpelj povrati u krvotog krv koju je popio, a s time i potencijalne bakterije koje uzrokuju infekciju. Za ujed krpelja karakterističan je svrab oko mesta “kačenja”, crvenilo i stvaranje koncentričnih krugova. Krpelja je potrebno lagano izvući pincetom i dobro bi bilo da to uradi zdravstveni radnik. Ako se krpelj vadi u sopsvenoj režiji, potrebno ga je pincetom malo odići, zarotirati u smeru suprotnom od kazaljki na satu i izvaditi.
Nakon vađenja neophodno je pratiti promene na telu i javiti se lekaru ukoliko se pojavi crvenilo, naročito ono koje liči na prsten.
Zbog mogućnosti lajmske bolesti svi koji su imali krpelja moraju biti pod nadzorom tri meseca. Kontrolni pregledi obavljaju se jednom mesečno.
LJ. Malešević
Simptomi
Prvi znaci moguće infekcije lajmskom bolešću su crvenilo kože, povišena temperatura, glavobolja i bolovi u zglobovima. Nelečena, infekcija najčešće zahvata kožu, nervi sistem, zglobove i srce, a mogu biti napadnuti i svi ostali organi. Ako se na vreme otkrije, lajmska bolest ne ostavlja posledice, ali u težim slučajevima, kad se kasno dođe, može izazvati ozbiljna oboljenja pa i smrt.