КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ЖЕСТОКО ПОГОДИЛЕ ШУМЕ Ова врста дрвета је најугроженија

Временом су се истраживања проширила и на друге врсте, те су данас, осим поменутих, у фокусу науке и багрем, као још једна брзорастућа врста, затим храст и дивља трешња, као највредније дрво у економском смислу, те смрча која је најзаступљенија четинарска врста. Природно је било да под своје окриље науке стручњаци уврсте и букву, најраспрострањенију врсту у Србији, која заузима око 40 одсто брдско-планинских подручја.

По речима директора Института за низијско шумарство И животну средину проф. др Саше Орловића, климатске промене су нешто што је велики изазов за све секторе и делове друштва, од људи до животиња и биљака. С обзиром на то да поменути Институт у свом научно–истраживачком опусу покрива велики део шумарства целе Србије, у складу с тим се воде и различита истраживања, на неколико огледних поља која се налазе широм наше земље. – На основу мониторинга, раде се процене за будућност, а сматра се да се природна распрострањеност шумских дрвенастих врста помера сваке године четири километра на север. Долази све топлије време, тако да се различите врсте дрвећа због прилагођавања на промене, условно речено селе са ка северу, па је реално за очекивати да ћемо неке домаће врсте изгубити.

Прво што је урађено је сценарио распрострањености врста, у зависности од промене климе. Сав живи свет обитава на стаништима која им највише погодују, па тако и неке врсте дрвећа више воле јужнија подручја, друге низије и близине река, а некима највише одговарају високе надморске висине. У складу с тим смо урадили одређене мапе, на основу којих смо могли да предвидимо где ће те врсте најбоље расти за 50 до 100 година. Тако нам један од резултата говори да буква неће моћи да опстане на половини својих станишта на којима сада расте. То нам је битно сазнање, како би се у даљем пошумљавању и стратешком планирању знало да ли да заменимо ту врсту или можемо ипак нешто урадити како би она тамо опстала – наводи професор Орловић.

Он је објаснио да је конкретно у случају букве, сарадник Института боравио у Француској и имао је примерке из целе Европе, који су посађени у истом огледу, те се радио мониторинг узорака у нашим локалним условима. Истраживање је показало да би буква из околине Бањалуке могла да буде најотпорнија на сушу, у односу на друге.

– Имамо и врсте које иначе расту на сувим стаништима, какви су различити храстови. На подручју брдско-планинских делова Србије присутни су сладун, цер и медунац, који подносе сувља станишта. Зато је и за очекивати да ће управо те врсте полако насељавати и северне просторе, на којима сада предњачи храст лужњак и тополе, те да ћемо их и ми више садити, с обзиром на то да су оне и сад присутне и опстају овде, али у мањем броју – истакао је наш саговорник.

По Орловићевим речима, Институт је развио и одличну сарадњу са ЈП „Војводинашуме” и ЈП „Србијашуме”, те практично заједно раде истраживања земљишта.

Чињеница је да се временски услови мењају и да неке аутохтоне, односно наше изворне врсте, можда у једном моменту неће моћи да опстану на овим просторима. Зато, ма колика год да је тежња свих да се оне очувају на домаћим стаништима, проф. др Саша Орловић је ставе да се и ми морамо прилагодити променама. Није спорно да тежимо да задржимо наше врсте, али морамо се отворити и за неке нове могућности, а као један од одличних примера може послужити багрем. Он практично јесте страна врста, која је давно унета у Европу из Северне Америке, али се он код нас, као и у Мађарској, у потпуности одомаћио. Као врста је добар, јер подноси сушу и има способност да сам себе „храни”, зато може да опстане и на песковитом тлу, иако баш и не воли такво станиште. Друга битна корист је његова медоносност, те су тако мед из Мађарске и Србије међу најквалитетнијим на свету.

– На огледним пољима се проучава низ параметара, попут зељасте вегетације, гљива, инсеката и разних болести, затим штеточина, промена у земљишту и различити показатељи виталности биљака, а све то са циљем да пратимо утицај климатских промена на шумске екосистеме, прецизније на дрвеће. Промене на нашим просторима донеле су нове инсекте и болести, те имамо појаву инвазивних врста, а највећи проблем је што немају предатора који би их спречили да се тако брзо шире и ремете целу природу. То доста угрожава виталност и опстанак како садашњих, тако и будућих шума. Зато морамо да пратимо и те факторе, како бисмо креирали мере помоћу којих бисмо могли да ублажимо негативне исходе, јер се климатске промене не могу зауставити, само се могу ублажити, а најважније је прилагођавати се – каже директор Института за низијско шумарство.

Професор др Саша Орловић напоменуо је И да је успостављена сензорска мрежа, која се користи за системски мониторинг шумских екосистема у оквиру огледних поља.

– Определили смо се да примењујемо „Интернет оф Things - ИоТ”, сензорску мрежу у целој Србији за најважније шумске врсте, што нам омогућава да у реалном времену добијамо неопходне податке о виталности дрвећа. Ту говоримо о променама које се манифестују у деловима милиметра и ако се примети да дебљински прираст успорава, то указује на проблем који може да се огледа у недостатку воде или нападу инсеката који развијају одређене болести. Тада знамо где треба да интервенишемо. Систем сензорске мреже постављен је на Копаонику, у Моровићу, на Фрушкој гори... и имамо га једино ми у региону. Волим да кажем да је то „ЕКГ” стабла – нагласио је Орловић и навео пример да уколико се проток сокова кроз стабла успорава, нпр. у храстовим шумама (Босутске шуме) разлог може бити недостатак воде, односно низак ниво подземне воде, или болести и штеточине. А задатак истраживача је да се утврде разлози и креирају мере које ће вратити шуми виталност.

Ивана Бакмаз