KLIMATSKE PROMENE ŽESTOKO POGODILE ŠUME Ova vrsta drveta je najugroženija

Vremenom su se istraživanja proširila i na druge vrste, te su danas, osim pomenutih, u fokusu nauke i bagrem, kao još jedna brzorastuća vrsta, zatim hrast i divlja trešnja, kao najvrednije drvo u ekonomskom smislu, te smrča koja je najzastupljenija četinarska vrsta. Prirodno je bilo da pod svoje okrilje nauke stručnjaci uvrste i bukvu, najrasprostranjeniju vrstu u Srbiji, koja zauzima oko 40 odsto brdsko-planinskih područja.

Po rečima direktora Instituta za nizijsko šumarstvo I životnu sredinu prof. dr Saše Orlovića, klimatske promene su nešto što je veliki izazov za sve sektore i delove društva, od ljudi do životinja i biljaka. S obzirom na to da pomenuti Institut u svom naučno–istraživačkom opusu pokriva veliki deo šumarstva cele Srbije, u skladu s tim se vode i različita istraživanja, na nekoliko oglednih polja koja se nalaze širom naše zemlje. – Na osnovu monitoringa, rade se procene za budućnost, a smatra se da se prirodna rasprostranjenost šumskih drvenastih vrsta pomera svake godine četiri kilometra na sever. Dolazi sve toplije vreme, tako da se različite vrste drveća zbog prilagođavanja na promene, uslovno rečeno sele sa ka severu, pa je realno za očekivati da ćemo neke domaće vrste izgubiti.

Prvo što je urađeno je scenario rasprostranjenosti vrsta, u zavisnosti od promene klime. Sav živi svet obitava na staništima koja im najviše pogoduju, pa tako i neke vrste drveća više vole južnija područja, druge nizije i blizine reka, a nekima najviše odgovaraju visoke nadmorske visine. U skladu s tim smo uradili određene mape, na osnovu kojih smo mogli da predvidimo gde će te vrste najbolje rasti za 50 do 100 godina. Tako nam jedan od rezultata govori da bukva neće moći da opstane na polovini svojih staništa na kojima sada raste. To nam je bitno saznanje, kako bi se u daljem pošumljavanju i strateškom planiranju znalo da li da zamenimo tu vrstu ili možemo ipak nešto uraditi kako bi ona tamo opstala – navodi profesor Orlović.

On je objasnio da je konkretno u slučaju bukve, saradnik Instituta boravio u Francuskoj i imao je primerke iz cele Evrope, koji su posađeni u istom ogledu, te se radio monitoring uzoraka u našim lokalnim uslovima. Istraživanje je pokazalo da bi bukva iz okoline Banjaluke mogla da bude najotpornija na sušu, u odnosu na druge.

– Imamo i vrste koje inače rastu na suvim staništima, kakvi su različiti hrastovi. Na području brdsko-planinskih delova Srbije prisutni su sladun, cer i medunac, koji podnose suvlja staništa. Zato je i za očekivati da će upravo te vrste polako naseljavati i severne prostore, na kojima sada prednjači hrast lužnjak i topole, te da ćemo ih i mi više saditi, s obzirom na to da su one i sad prisutne i opstaju ovde, ali u manjem broju – istakao je naš sagovornik.

Po Orlovićevim rečima, Institut je razvio i odličnu saradnju sa JP „Vojvodinašume” i JP „Srbijašume”, te praktično zajedno rade istraživanja zemljišta.

Činjenica je da se vremenski uslovi menjaju i da neke autohtone, odnosno naše izvorne vrste, možda u jednom momentu neće moći da opstanu na ovim prostorima. Zato, ma kolika god da je težnja svih da se one očuvaju na domaćim staništima, prof. dr Saša Orlović je stave da se i mi moramo prilagoditi promenama. Nije sporno da težimo da zadržimo naše vrste, ali moramo se otvoriti i za neke nove mogućnosti, a kao jedan od odličnih primera može poslužiti bagrem. On praktično jeste strana vrsta, koja je davno uneta u Evropu iz Severne Amerike, ali se on kod nas, kao i u Mađarskoj, u potpunosti odomaćio. Kao vrsta je dobar, jer podnosi sušu i ima sposobnost da sam sebe „hrani”, zato može da opstane i na peskovitom tlu, iako baš i ne voli takvo stanište. Druga bitna korist je njegova medonosnost, te su tako med iz Mađarske i Srbije među najkvalitetnijim na svetu.

– Na oglednim poljima se proučava niz parametara, poput zeljaste vegetacije, gljiva, insekata i raznih bolesti, zatim štetočina, promena u zemljištu i različiti pokazatelji vitalnosti biljaka, a sve to sa ciljem da pratimo uticaj klimatskih promena na šumske ekosisteme, preciznije na drveće. Promene na našim prostorima donele su nove insekte i bolesti, te imamo pojavu invazivnih vrsta, a najveći problem je što nemaju predatora koji bi ih sprečili da se tako brzo šire i remete celu prirodu. To dosta ugrožava vitalnost i opstanak kako sadašnjih, tako i budućih šuma. Zato moramo da pratimo i te faktore, kako bismo kreirali mere pomoću kojih bismo mogli da ublažimo negativne ishode, jer se klimatske promene ne mogu zaustaviti, samo se mogu ublažiti, a najvažnije je prilagođavati se – kaže direktor Instituta za nizijsko šumarstvo.

Profesor dr Saša Orlović napomenuo je I da je uspostavljena senzorska mreža, koja se koristi za sistemski monitoring šumskih ekosistema u okviru oglednih polja.

– Opredelili smo se da primenjujemo „Internet of Things - IoT”, senzorsku mrežu u celoj Srbiji za najvažnije šumske vrste, što nam omogućava da u realnom vremenu dobijamo neophodne podatke o vitalnosti drveća. Tu govorimo o promenama koje se manifestuju u delovima milimetra i ako se primeti da debljinski prirast usporava, to ukazuje na problem koji može da se ogleda u nedostatku vode ili napadu insekata koji razvijaju određene bolesti. Tada znamo gde treba da intervenišemo. Sistem senzorske mreže postavljen je na Kopaoniku, u Moroviću, na Fruškoj gori... i imamo ga jedino mi u regionu. Volim da kažem da je to „EKG” stabla – naglasio je Orlović i naveo primer da ukoliko se protok sokova kroz stabla usporava, npr. u hrastovim šumama (Bosutske šume) razlog može biti nedostatak vode, odnosno nizak nivo podzemne vode, ili bolesti i štetočine. A zadatak istraživača je da se utvrde razlozi i kreiraju mere koje će vratiti šumi vitalnost.

Ivana Bakmaz