Наташа није обична керуша. Овај деветогодишњи пас водич из Будимпеште је Апцијево око и верна помоћница већ осам година. Уз своју личну карту која јој дозвољава приступ свим јавним местима, Наташа је Апцијеву незаменљив пратилац.
- Зна преко 170 командних речи и води ме где год пожелим - преко улице, у продавницу, аутобус. Паметна је, пази на мене и чува ме од опасности. Ако примети нешто неуредно, одмах ме скрене са пута - истиче Апци и додаје да су овако обучени пси водичи за слепе од непроцењиве важности.
Захваљујући посебном тренингу и блиском односу са власницима, Наташа и њој слични постају прави погледи слепих особа. Омогућавају им независно кретање градским улицама, проналажење путоказа, улазак у објекте. Укратко, отварају пут ка самосталности.
- Док је Наташа уз мене, самосталан сам. Не тражим туђу помоћ да бих негде отишао, јер идем са њом - наглашава Апци чија је пријатељица 24 сата дневно уз њега, пружајући му потпору и друштво.
Наташин случај указује на значај разумевања и подршке особама са инвалидитетом. Истиче се потреба за већим улагањима у обуку и рад паса водича, како би се што већем броју слепих омогућила независност и сигурност какву они заслужују.
- Замислите кад младе слепе особе желе да изађу, могу то са псом водичем који има дозволу да уђе свуда. Нажалост, осим Наташе, у Србији нема више овако обучених паса. Стога су нам неопходни и школа за њихову обуку, а у Суботици би могла да се оснује - сматра Апци.
Поуздана Наташа је инспирација за све слепе суграђане, али и позив да се подигне свест о важности паса водича. Њен пример показује да чак и ако не можемо променити инвалидитет, можемо учинити много да олакшамо свакодневницу особама које живе са њим.
Текст и фото: С. Иршевић
