КЦНС: Одржана трибина о Брегалничкој бици 1913. године

Аутор је трибину започео подсећањем да ниједан пораз српске војске у новијој историји није био толико болан као пораз од Бугара на Сливници 1885. године. Био је то велики ударац за српски народ и војску, јер Срби су до те битке Бугаре сматрали мирним комшијама вичним повртарским пословима, али никако и ратовању.

У свету се после те битке, у европским војним круговима, говорило да је српска војска безвредна, да је од српске моћнија чак и грчка војска, рекао је Граовац.

Када се победоносно завршио Први балкански рат, на Мировној конференцији у Лондону одлучено је да се створи Албанија као независна држава. То је само додатно погоршало ситуацију. Јер, стварањем Албаније на територији која је требало да припадне Србији, стратешки је наша земља изгубила луку Драч и излаз на море.

Због тога је Србија од Бугарске затражила ревизију споразума да задржи територије које је сама ослободила. Србији је у том тренутку био потребан савез са Бугарском, те је Никола Пашић, упркос притиску војске, отишао на арбитражу, јер је Србија у том тренутку највише стрепела од Аустроугарске, а већ је имала савез са Бугарима који су се обавезали да ће српској војсци притећи у помоћ са 200 хиљада војника, уколико Аустроугарска нападне Србију.

Бугарима, међутим, у том тренутку савез са Србима није био толико значајан. Подстицана са аустроугарске стране и без објаве рата, 30. јуна 1913. године, Бугарска је извршила препад на српску и грчку војску и започела рат. На српској страни најжешћи бој доживела је Тимочка дивизија, која је успешно бранила положаје пред двоструко моћнијим Бугарима чији је ратни план потпуно пропао.

У рат су се укључили и Румуни. Од тоталне катастрофе Бугарску је спасила интервенција великих сила. У том рату који је трајао нешто више од месец дана, Србија је изгубила 16.500 војника.

На каснијим преговорима у Букурешту Србија је сачувала тековине свог рата, а Бугарска је претрпела потпуну катастрофу. Углед српског војника после 1913. године порастао је до те мере да је Србија сматрана најјачом оружаном силом на Балкану.

Брегалничка битка је најкрвавији бој Другог балканског рата и истовремено једна од најзначајнијих битака свих ослободилачких ратова вођених од 1912. до 1918. године. На Брегалници је одлучена судбина Другог балканског рата, али и разрешено питање чијој војсци припада примат на Балканском полуострву.

Том победом Срби су се, после скоро три деценије, осветили Бугарима за понижавајући пораз на Сливници из 1885. године, чиме су повратили војнички углед, част и славу свог оружја.