KCNS: Održana tribina o Bregalničkoj bici 1913. godine
NOVI SAD: Tribina „Bregalnička bitka 1913. godine – zaboravljeno junaštvo srpskih vojnika“ održana je večeras u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Srđan Graovac, istoričar.
Autor je tribinu započeo podsećanjem da nijedan poraz srpske vojske u novijoj istoriji nije bio toliko bolan kao poraz od Bugara na Slivnici 1885. godine. Bio je to veliki udarac za srpski narod i vojsku, jer Srbi su do te bitke Bugare smatrali mirnim komšijama vičnim povrtarskim poslovima, ali nikako i ratovanju.
U svetu se posle te bitke, u evropskim vojnim krugovima, govorilo da je srpska vojska bezvredna, da je od srpske moćnija čak i grčka vojska, rekao je Graovac.
Kada se pobedonosno završio Prvi balkanski rat, na Mirovnoj konferenciji u Londonu odlučeno je da se stvori Albanija kao nezavisna država. To je samo dodatno pogoršalo situaciju. Jer, stvaranjem Albanije na teritoriji koja je trebalo da pripadne Srbiji, strateški je naša zemlja izgubila luku Drač i izlaz na more.
Zbog toga je Srbija od Bugarske zatražila reviziju sporazuma da zadrži teritorije koje je sama oslobodila. Srbiji je u tom trenutku bio potreban savez sa Bugarskom, te je Nikola Pašić, uprkos pritisku vojske, otišao na arbitražu, jer je Srbija u tom trenutku najviše strepela od Austrougarske, a već je imala savez sa Bugarima koji su se obavezali da će srpskoj vojsci priteći u pomoć sa 200 hiljada vojnika, ukoliko Austrougarska napadne Srbiju.
Bugarima, međutim, u tom trenutku savez sa Srbima nije bio toliko značajan. Podsticana sa austrougarske strane i bez objave rata, 30. juna 1913. godine, Bugarska je izvršila prepad na srpsku i grčku vojsku i započela rat. Na srpskoj strani najžešći boj doživela je Timočka divizija, koja je uspešno branila položaje pred dvostruko moćnijim Bugarima čiji je ratni plan potpuno propao.
U rat su se uključili i Rumuni. Od totalne katastrofe Bugarsku je spasila intervencija velikih sila. U tom ratu koji je trajao nešto više od mesec dana, Srbija je izgubila 16.500 vojnika.
Na kasnijim pregovorima u Bukureštu Srbija je sačuvala tekovine svog rata, a Bugarska je pretrpela potpunu katastrofu. Ugled srpskog vojnika posle 1913. godine porastao je do te mere da je Srbija smatrana najjačom oružanom silom na Balkanu.
Bregalnička bitka je najkrvaviji boj Drugog balkanskog rata i istovremeno jedna od najznačajnijih bitaka svih oslobodilačkih ratova vođenih od 1912. do 1918. godine. Na Bregalnici je odlučena sudbina Drugog balkanskog rata, ali i razrešeno pitanje čijoj vojsci pripada primat na Balkanskom poluostrvu.
Tom pobedom Srbi su se, posle skoro tri decenije, osvetili Bugarima za ponižavajući poraz na Slivnici iz 1885. godine, čime su povratili vojnički ugled, čast i slavu svog oružja.
