КАРЦИНОМ ПЛУЋА У СРБИЈИ ГОДИШЊЕ ОДНЕСЕ ЧАК 5.000 ОСОБА Иновативна терапија даје наду
Рак плућа је, нажалост, један од најагресивнијих и најмалигнијих карцинома и код жена и код мушкараца. Готово 7.000 људи годишње у Србији добије ову дијагнозу, а умре више од 5.000 особа.
У последњих неколико година ситуација се донекле променила набоље увођењем иновативне терапије, која је дала наду да ова болест ипак може да се држи под контролом. Међутим, она је доступна само одређеном броју пацијената и тренутно је добија нешто више од 700 оболелих.
На свака два сата у Србији једна особа премине од карцинома плућа, а један од најважнијих предуслова успешног лечења је рано откривање ове болести плућа. То у Србији није случај, јер се код више од 70 одсто пацијената рак плућа открије у последњем стадијуму. Тада су шансе за успешно излечење готово исцрпљене. Карцином плућа је подмукла болест, јер у тренутку када се осете први симптоми већина болесника је већ у метастатском стадијуму болести.
Симптоми у почетку могу да буду врло неспецифични – кашаљ који дуже траје и не пролази на примену антибиотика, пролонгирано фебрилно стање, малаксалост, губитак апетита, болови у грудима. Додатни проблем представља чињеница да већину болесника који оболе од карцинома плућа представљају пушачи који су већ навикли на кашаљ и искашљавање и то их завара. Не примете када кашаљ постане упорнији, израженији и промени интензитет. Управо у том периоду често се изгуби драгоцено време, болест узнапредује, терапијске могућности се смање, а прогноза болести постане знатно лошија.
- На рендгену се видело да имам масиван излив, након тога ми је рађен скенер, па биопсија плућа. Дијагноза ми је потврђена у фебруару 2020. године. Нисам лутала, све је ишло једно за другим и брзо сам имала резултате. Сазнала сам да имам аденокарцином и да имам генетске мутације, што је срећа у несрећи. Те мутације значе да постоји начин лечења који је много мање агресиван, није у питању хемиотерапија. На ову врсту карцинома делује циљана терапија, коју и добијам. Са овом терапијом живим потпуно нормално. Немам органичења да нешто не могу. Већ годину и по дана нема никаквих промена. Нисам још дошла у стадијум да нема видљиве болести, али код мене је све мирно, немам нових промена. И то пуно значи – каже Александра.
Срећу у несрећи имала је и Ђурђина Јовановић из Младеновца. Њој је рак плућа дијагностикован у јануару 2020. године. Али, оно што је prеthodilo том дану је једногодишње шетање од доктора до доктора, са жељом да јој помогну да сазна због чега се осећала уморном, чак и када ништа није радила. Том умору се временом придружио и бол испод десне плећке који је бивао све интезивнији. Скенер грудног коша је показао да има канцер плућа који је метастазирао на јетри и плеури. Чекајући терапије, здравствено стање јој је бивало све горе. Била је 17 килограма мршавија, отежано дисала, једва ходала. Болови су били толико јаки да је јаукала и желела да умре.
Александра Стојковић (57) из Београда случајно је открила карцином плућа. Док јој се супруг припремао за хитну операцију и она је одлучила да уради неке лабораторијске анализе, јер, како каже, дуго није контролисала крвну слику. На анализи се показало да су јој увећана два тумор маркера. Отишла је на преглед код гинеколога, међутим, све је било у реду.
- Након одлуке РФЗО, била сам међу првим пацијентима који могу примати терапије о трошку државе. Нисам ни слутила да ћу се осећати боље већ после примања прве терапије. То ми је дало наду да ћу живети дуже него што сам мислила. Временом, контролни извештаји скенера о стању мојих промена били су све краћи, тако да сам после неког времена своју болест свела на стабилну. Захваљујући имунотерапији, метастазе су нестале, па лекарски конзилијум доноси одлуку да ме упути на икс-нож. Након терапија икс-ножем нестао је и примарни тумор. Практично, ја немам више туморско ткиво. Не могу рећи да сам у потпуности излечена, јер и даље идем на контроле и примам терапије, али сам залечена – каже Ђурђина из Удружења „Пуним плућима“.
Данас, и ако се добије ова дијагноза, не треба губити наду, јер уз помоћ савремених терапија, које се у Србији добијају о трошку осигурања, рак плућа више не мора бити смртоносан, већ постаје хронична болест. Пре три године држава је препознала проблем пацијената и увела савремене имунолошке и циљане терапије за лечење рака плућа, уз помоћ којих оболели у највећем броју случајева могу дуги низ година квалитетно да живе. Тренутно је нешто више од 700 оболелих на савременим терапијама, а у Удружењу „Пуним плућима” се надају да ће их бити све више. Наду им је дало и обећање надлежних из РФЗО да ће у најскорије време проширити индикације и повећати број оболелих који примају савремене имунолошке и циљане терапије.
- Према светским водичима, сама хемиотерапија више није први терапијски избор у лечењу карцинома плућа. У потпуности ју је заменила иновативна терапија, што заиста представља револуционарну промену у лечењу ове болести. Преко 30 одсто пацијента са метастаским карциномом плућа и високом ПДЛ1 експресијом, који се лече имунотерапијом у првој линији лечења, остварује петогодишње преживљавање, што је са хемиотерапијом било незамисливо. Пацијенти који имају драјвер мутације и лече се циљаном терапијом остварују и дуже преживљавање. Следећи велики корак би требало да буде проширење индикација за лечење овим видовима терапије – примена комбиноване имуно и хемиотерапије, примена имунотерапије у другој или каснијим линијама лечења као и циљана терапија за пацијенте који имају ретке драјвер мутације. Такође, најновија истраживања потврдила су знатно дуже време до прогресије болести као и укупно преживљавање за пацијенте који се лече иновативном терапијом у раним стадијумима болести и у ађувантном приступу, што је од недавно постао стандард лечења према актуелним светским водичима – истакла је начелница Одељења за молекуларну и имунотерапију карцинома плућа Клинике за пулмологију УКЦ Србије доценткиња др Милица Контић Јовановић.
Љ. Петровић