Како су Србија и Хаваји успоставили дипломатске односе пре 135 година 

Како су ту доспела пре 135 година, открио је бивши кошаркаш „Црвене звезде“ Миломир Огњановић, који је након студија на Хавајима, остао да ту живи и ради. Наиме, Амерички сенат је 1882. године ратификовао Споразум о трговини и пловидби, те Конзуларну конвенцију Кнежевине Србије са САД. Први амбасадор у Београду Juyin Скајлер предао је акредитиве краљу Милану 10. новембра 1882, што је званични датум успостављања дипломатских односа Србије и САД.

„Пијем за здравље и срећу краља Калакауе и краљице Капиолани, и просперитет Хавајског краљевства и нације“, рекао је крунисани краљ Милан хавајском дипломати Куртису Иаукеу на пријему у двору, који је на Видовдан 1883. приређен у његову част. На церемонији успостављања дипломатских односа Милан и Наталија Обреновић, као и премијер Милан Пироћанац, носили су хавајско краљевско ордење, које донео Иаукеа. Банкету су присуствовали министри српске владе, те амбасадори Немачке, Русије, Британије, Италије, Грчке, Шпаније, Белгије и Румуније.

Краљ Србије послао је хавајском колеги четири ордена. Иаукеа, добивши почасно место с десне стране краљице Наталије, био је импресиониран пријемом, униформама домаћина, драгуљима и бисерима који су красили даме, и рекао да је то најугоднији друштвени догађај којем је икада присуствовао. У мемоарима је описао српску краљицу као врло пријатну и комуникативну жену. Причали су о уникатним свећама, музици и њеном аранжману програма бала те фотографији српског владарског пара коју му је поклонила.

Том скупу хавајске новине посветиле су значајну пажњу. „Пацифички комерцијални адвертајзер“ је 18. августа 1883. пренео атмосферу с бала, нагласивши много комплимената хавајској држави, нарочито од краља Милана. Иаукеа је по повратку кући записао: „Никад нећу заборавити тај 28. јун због почасти које су ми потпуно неочекивано указали српски Краљ и Краљица.“

Краљевину Хаваји је тада водила династија Камехамеха. Од доласка првих Европљана у 19. веку, Хаваји су доживели хуманитарну катастрофу. Болести које су странци донели са собом – туберкулоза, вируси и инфекције, десетковале су полинежанско становништво: за мање од века смањило се с 300.000 на само 35.000. То је узроковало и смањен утицаја краљевине и отворило потребу за мигрантима. Крајем 19. века они су стигли из Јапана, САД, Кине, Португала и других земаља, тражећи посао на пољима шећерне трске у власништву европских и америчких плантажера. Снажан утицај пословног лобија САД, жеља Вашингтона да добије луку Перл Харбур и зависност Хаваја од америчког тржишта, приморали су краља Давида Калакауау да покуша активном међународном политиком да учврсти позицију свог краљевства. Његови изасланици, а и он сам, од 1881. обилазили су Европу, Африку и Азију, тражећи формално признање своје државе. Посетивши америчког председника Честера Артура, постао је први монарх у званичној посети САД.

У Тајланду је успоставио дипломатске односе с краљем Рамом Петим, био гост врховног rayе у Британској Индији, Тефика Вицероја Египта и преговарао о досељавању радника из тих земаља. У Европи био је гост краљице Викторије, Папе Лава ЏИИИ и немачког цара Вилхелма. Србији је Иаукеу посветио цео одељак својих мемоара: „Укрцали смо се на брод за Београд и уживали у погледу на крајеве, сасвим другачије од наше острвске природе. И Дунав је јединствен јер на Хавајима немамо пловне реке. Штета што нећу видети Ђердапску клисуру, која се сматра најлепшом у Европи.“

Краљица Наталија је специјалном госту уступила своју краљевску кочију, а премијеров секретар му је стављен на услугу током боравка. Већ првог дана с Пироћанцем одлази на краљев двор, где га 20 гардиста свечано поздравља уз химну Србије.

Краљ Милан је Иаукеу дочекао у свечаној сали Двора. Иаукеа му се обратио на хавајском језику, уз превод на француски. Уз традиционалном хавајски поздрав пријатељства „Алоха“, захвалио се на гостопримству и наздравио краљу и краљици, наследнику Александру и народу Србије. Предао је писмо свог суверена и пренео његову жељу да се везе између Србије и Хаваја убрзо учврсте и уручио краљу Милану највиша одликовања Хаваја.

САД отеле независност

Суверенитет су Хаваји одржали све до јануара 1893, кад је десетина локалних индустријалаца, у сарадњи с војском САД, преузела власт и успоставили републику. Пучисти су формално од Вашингтона затражили анексију, али их је председник Гровер Кливленд одбио. Његов наследник Вилијам Мекинли је током америчког успостављања протектората над Филипинима и Гуамом, и Хаваје анектирао 1898, а бивша краљевина 1959. добија статус државе САД. На стогодишњицу анексије 1993. Конгрес и председник Бил Клинтон су се Резолуцијом САД извинили народу Хаваја због анексије. То није ублажило гнев локалног становништва и велики део их тражи повратак независности. 

Иаукеа је провео још један дан у Београду, фасциниран Калемегданом и 2.000 година дугом историјом тврђаве, где је посетио и „Римски бунар“, онда краљевском јахтом пловио Савом, где су му домаћини показали завршне радове на железничком мосту. Импресионирале су га униформе и држање официра српске коњице. На Топчидеру је кочијама посетио краљеву вилу и прошетао се кроз зелену оазу, најомиљеније место за екскурзије Београђана. У пролазу је још једном видео краљевски пар, који га је с осмехом поздравио. Потпуно задовољан, 1. јула 1883. наставио је мисију по Европи. По повратку у домовину, краљ Давид је написао захвалницу краљу Милану и њихова преписка се чува у Државном архиву Хаваја.

Зорица Милосављевић