Kako su Srbija i Havaji uspostavili diplomatske odnose pre 135 godina 

Kako su tu dospela pre 135 godina, otkrio je bivši košarkaš „Crvene zvezde“ Milomir Ognjanović, koji je nakon studija na Havajima, ostao da tu živi i radi. Naime, Američki senat je 1882. godine ratifikovao Sporazum o trgovini i plovidbi, te Konzularnu konvenciju Kneževine Srbije sa SAD. Prvi ambasador u Beogradu Juyin Skajler predao je akreditive kralju Milanu 10. novembra 1882, što je zvanični datum uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD.

„Pijem za zdravlje i sreću kralja Kalakaue i kraljice Kapiolani, i prosperitet Havajskog kraljevstva i nacije“, rekao je krunisani kralj Milan havajskom diplomati Kurtisu Iaukeu na prijemu u dvoru, koji je na Vidovdan 1883. priređen u njegovu čast. Na ceremoniji uspostavljanja diplomatskih odnosa Milan i Natalija Obrenović, kao i premijer Milan Piroćanac, nosili su havajsko kraljevsko ordenje, koje doneo Iaukea. Banketu su prisustvovali ministri srpske vlade, te ambasadori Nemačke, Rusije, Britanije, Italije, Grčke, Španije, Belgije i Rumunije.

Kralj Srbije poslao je havajskom kolegi četiri ordena. Iaukea, dobivši počasno mesto s desne strane kraljice Natalije, bio je impresioniran prijemom, uniformama domaćina, draguljima i biserima koji su krasili dame, i rekao da je to najugodniji društveni događaj kojem je ikada prisustvovao. U memoarima je opisao srpsku kraljicu kao vrlo prijatnu i komunikativnu ženu. Pričali su o unikatnim svećama, muzici i njenom aranžmanu programa bala te fotografiji srpskog vladarskog para koju mu je poklonila.

Tom skupu havajske novine posvetile su značajnu pažnju. „Pacifički komercijalni advertajzer“ je 18. avgusta 1883. preneo atmosferu s bala, naglasivši mnogo komplimenata havajskoj državi, naročito od kralja Milana. Iaukea je po povratku kući zapisao: „Nikad neću zaboraviti taj 28. jun zbog počasti koje su mi potpuno neočekivano ukazali srpski Kralj i Kraljica.“

Kraljevinu Havaji je tada vodila dinastija Kamehameha. Od dolaska prvih Evropljana u 19. veku, Havaji su doživeli humanitarnu katastrofu. Bolesti koje su stranci doneli sa sobom – tuberkuloza, virusi i infekcije, desetkovale su polinežansko stanovništvo: za manje od veka smanjilo se s 300.000 na samo 35.000. To je uzrokovalo i smanjen uticaja kraljevine i otvorilo potrebu za migrantima. Krajem 19. veka oni su stigli iz Japana, SAD, Kine, Portugala i drugih zemalja, tražeći posao na poljima šećerne trske u vlasništvu evropskih i američkih plantažera. Snažan uticaj poslovnog lobija SAD, želja Vašingtona da dobije luku Perl Harbur i zavisnost Havaja od američkog tržišta, primorali su kralja Davida Kalakauau da pokuša aktivnom međunarodnom politikom da učvrsti poziciju svog kraljevstva. Njegovi izaslanici, a i on sam, od 1881. obilazili su Evropu, Afriku i Aziju, tražeći formalno priznanje svoje države. Posetivši američkog predsednika Čestera Artura, postao je prvi monarh u zvaničnoj poseti SAD.

U Tajlandu je uspostavio diplomatske odnose s kraljem Ramom Petim, bio gost vrhovnog raye u Britanskoj Indiji, Tefika Viceroja Egipta i pregovarao o doseljavanju radnika iz tih zemalja. U Evropi bio je gost kraljice Viktorije, Pape Lava DŽIII i nemačkog cara Vilhelma. Srbiji je Iaukeu posvetio ceo odeljak svojih memoara: „Ukrcali smo se na brod za Beograd i uživali u pogledu na krajeve, sasvim drugačije od naše ostrvske prirode. I Dunav je jedinstven jer na Havajima nemamo plovne reke. Šteta što neću videti Đerdapsku klisuru, koja se smatra najlepšom u Evropi.“

Kraljica Natalija je specijalnom gostu ustupila svoju kraljevsku kočiju, a premijerov sekretar mu je stavljen na uslugu tokom boravka. Već prvog dana s Piroćancem odlazi na kraljev dvor, gde ga 20 gardista svečano pozdravlja uz himnu Srbije.

Kralj Milan je Iaukeu dočekao u svečanoj sali Dvora. Iaukea mu se obratio na havajskom jeziku, uz prevod na francuski. Uz tradicionalnom havajski pozdrav prijateljstva „Aloha“, zahvalio se na gostoprimstvu i nazdravio kralju i kraljici, nasledniku Aleksandru i narodu Srbije. Predao je pismo svog suverena i preneo njegovu želju da se veze između Srbije i Havaja ubrzo učvrste i uručio kralju Milanu najviša odlikovanja Havaja.

SAD otele nezavisnost

Suverenitet su Havaji održali sve do januara 1893, kad je desetina lokalnih industrijalaca, u saradnji s vojskom SAD, preuzela vlast i uspostavili republiku. Pučisti su formalno od Vašingtona zatražili aneksiju, ali ih je predsednik Grover Klivlend odbio. Njegov naslednik Vilijam Mekinli je tokom američkog uspostavljanja protektorata nad Filipinima i Guamom, i Havaje anektirao 1898, a bivša kraljevina 1959. dobija status države SAD. Na stogodišnjicu aneksije 1993. Kongres i predsednik Bil Klinton su se Rezolucijom SAD izvinili narodu Havaja zbog aneksije. To nije ublažilo gnev lokalnog stanovništva i veliki deo ih traži povratak nezavisnosti. 

Iaukea je proveo još jedan dan u Beogradu, fasciniran Kalemegdanom i 2.000 godina dugom istorijom tvrđave, gde je posetio i „Rimski bunar“, onda kraljevskom jahtom plovio Savom, gde su mu domaćini pokazali završne radove na železničkom mostu. Impresionirale su ga uniforme i držanje oficira srpske konjice. Na Topčideru je kočijama posetio kraljevu vilu i prošetao se kroz zelenu oazu, najomiljenije mesto za ekskurzije Beograđana. U prolazu je još jednom video kraljevski par, koji ga je s osmehom pozdravio. Potpuno zadovoljan, 1. jula 1883. nastavio je misiju po Evropi. Po povratku u domovinu, kralj David je napisao zahvalnicu kralju Milanu i njihova prepiska se čuva u Državnom arhivu Havaja.

Zorica Milosavljević