КАДА ГРМИ, СКЛОНИТЕ СЕ У ЗАТВОРЕН ПРОСТОР Звучи савршено логично, али невероватно колико људи ради све супротно док на небу севају муње АУТОМОБИЛ ЈЕ ОДЛИЧАН ЗАКЛОН, ОВИ УРЕЂАЈИ СУ КРИТИЧНИ

Тим поводом је физичар Никола Цветановић, гостујући на "К1" телевизији, дао је савете за најбољу заштиту од грмљавине.

"Природа нас стално подсећа колико је она моћна. Иако смо технолошки доста напредовали, ипак, те природне силе, као што су громови и муње, не можемо да ставимо под контролу. Оне превазилазе све, то су огромне енергије које се у том тренутку саспу на једну малу локацију. Треба се тога плашити, али уколико се ви понашате по одређеној процедури, градите зграде по одређеној процедури, онда је опасност минимална. Када грми, треба да се склоните, јер је то велика количина наелектрисања у јако кратком периоду. То су сложени процеси који се састоји из више фаза. Муња тражи пут где хоће да прође, неки уопште не заврше на земљи, али када се направи један јаки проводни канал, то је незамислива енергија у мили секунди. Оно што ми видимо као један удар муње је уствари десетак за јако кратко време", започиње Цветановић.

Др Никола Цветановић саветује на који начин је најбоље да се заштитимо током удара громова. Ако се налазимо напољу, према његовим речима је најбоље ући у аутомобил. 

"Најбоље је да се стане негде где има громобрана, ако не, боље је да се склоните у аутомобиил, него да будете на отвореном, како не бисте ви били та највиша тачка где гром може да удари. Он тражи пут и највећа је вероватноћа да удари у највишу тачку на некој површини. Не треба никако стајати поред дрвета, а и на планининама је изузетно опасно. Савет је да никако не будете у групи, већ да се сви раздвојите. Опасне су веома и водене површине, па обавезно треба избегавати пливање и боравак у чамцима. Немојте лећи на земљу већ чучните", додаје Цветановић.

Уколико се нађете у неком превозном средству, попут аутобуса, аутомобила или авиона, др Цветановић истиче, да разлога за страх нема. Објаснио је Фарадејев кавез. 

"Уколико је аутомобил нормалан и није кабриолет, онда сте безбедни, јер у колима постоји такозвани Фарадејев кавез. Штити вас управо тај метал у Фарадејевом кавезу због којег је електрично поље поништено. Дешава се, да удари гром у ауто или аутобус и да га оштети, али човеку не може да наштети. У аутомобилу сте безбедни без обзира на то да ли је мотор укључен или није, да ли се крећете или стојите", каже Цветановић. 

Цветановић је навео да нема разлога за страх ни када се налазимо у авиону. Објаснио је напреда заштите авиона од громова. 

"У авионе често ударају громови. Последња несрећа коју је изазвао удар грома је била шесдесетих година. Тада су инжењери схватили и одлучили да поставе заштите, односно мрежу проводиника који се понашају као громобрани , она спроведе струју до земље, може да дође до неких мањих последице по електронику, али нико не страда, тако да је безбедност у авиону максимална", наводи Цветановић. 

Иако многи сматрају да мобилни телефони привлаче ударе грома, физичар Никола Цветановић наглашава да то није тачно. Демантовао је заблуде које постоје. 

"Једно време се око тога водила полемика. Постоји неки концезус, након испитивања откако људи користе више мобилне телефоне, да не постоји нека већа вероватноћа да вас гром удари. Теоријски би могло, јер када причате у близини, правите јоне у некој мањој количини. Не треба у тренутку удара грома држати телефон поред главе, али у џепу неће направити никакав проблем. Треба избегавати коришћење, али не треба ни да баците мобилни телефон од себе, јер није доказано да постоји већа вероватноћа да ће да вас удари гром", каже Цветановић. 

Мушкарци више страдају од удара грома. Највише људи страда на воденим површинама.

"Мушкарци се више бави пословима на отвореном. У Америци је однос 1:3, јер највише мушке популације страда на рибарским чамцима. Гром воли да удари у водену површину, људи који су на том чамцу су издугнити неколико метара изнад, а то је већ довољно да муња одабере тај пут којим ће да иде. Најбитније је што мање себе експонирати и што више спустити се", додаје он. 

Уколико предузмемо превентивне мере заштите, Никола Цветановић истиче да људи немају потребу за страх. Неке уређаје би требало искључити када грми. 

"Ако чујете и видите да се муња и гром, чују и виде у исто време, то значи да је грмљавина већ близу. Чињеница је да у градским насељима она хоће да удара у жичане ограде, хоће електрицитет да пролази кроз подземне каблове и да постоји поприлична могућност уништавања електронских уређаја. Када грми искључите из струје лаптопове, телевизоре, микроталасне пећнице. Ови уређаји су у највећој опасности, као и сви уређаји са чипом. Такође, никако не треба да се купате када је грмљавина у близини, јер она може кроз цеви које пролазе испод земље, да изазове струјни удар", истиче Цветановић. 

Људи често су склони да броје, како би знали када ће гром да удари. Никола Цветановић објашњава, на који начин, можете да израчунате, колико је гром удаљен од вас. 

"Када се формира муња, то значи да имате електроне који су учинили ваздух проводним и ту пролази огромна струја. Јонизује се ваздух и то стање се зове плазма. Ту се емитује огромна количина зрачења, светлост тренутно стиже до вас јер путује 300 хиљада километара у секунди, а звуку је потребно време. То значи, да када видите бљесак муње, а звук касни 3 секунде, гро је отприлике један километар од вас. Оно што не треба да вас заварава је и то, да иако облаци нису близу, гром може да удари", појашњава Цветановић. 

За крај, Цветановић је рекао шта би требало урадити у случају да некога удари гром. Прва помоћ је најважнија према његовом мишљењу. 

"Већи број људи преживи, него што погине од удара грома. Оно што препоручују све здравствене организације је, прва помоћ. Позовете Хитну помоћ, док не стигну радите масажу срца и вештачко дисање. Човек није опасан, ни наелектрисан. Оно што је можда и најважније је да на безбедан начин склоните себе и њега", закључио је физичар Никола Цветановић. 

 Да рекапитулирамо...

Ако временска прогноза најављује олују с грмљавином, пре него што стигне не би било лоше уклони трула стабла и гране које би могле проузроковати повређивање или штету док олуја траје.

Како се заштити током грмљавине?

- Уђите у затворени простор ако, након што видите бљесак муње, пре него што чујете грмљавину прође мање времена него што вам треба да набројите до тридесет

- Останите у затвореном простору тридесет минута након што грмљавина престане

- Одложите све активности на отвореном простору

- Уђите у кућу, зграду или аутомобил (иако можете бити повређени због удара грома, много сте сигурнији у аутомобилу него на отвореном простору)

- Ципеле с гуменим ђоновима и гумене чизме осигуравају одређену заштиту услед удара грома. Међутим, метални рам возила обезбеђује већу заштиту ако нисте у контакту с металом. Шкољка моторног возила функционише као Фарадејев кавез и сав електрицитет од грома држи ван кабине и спроводи у земљу.

- Осигурајте мање објекте (шупе, бараке и сл.) како их ветар не би срушио или однео и тако направио штету

- Затворите прозоре и спољна врата и по могућности додатно их осигурајте

- Избегавајте туширање и купање (водоводне инсталације и уређаји су добри проводници електричне струје)

- Жичане телефонске уређаје користите само у крајњој нужди, бежични и мобилни уређаји су сигурни за употребу

- Искључите све електричне уређаје извлачењем утикача из утичница, искључите клима уређаје. Удар грома може проузроковати озбиљне кварове и штете

Шта никако не треба да радите током грмљавине?

- Склањање испод високих стабала на отвореном простору

- Врхове брда, отворена поља – просторе, плаже и купање у води

- Склањање у издвојеним мањим објектима, као што су шупе, на отвореном простору (где у близини нема виших објеката)

- Све метално – тракторе и друге радне машине, моторе, бицикле...

Шта ако немате где да се сакријете?

- Склоните се од било каквих високих структура (јарбола, стубова, торњева) и имати у виду да је сигурно растојање једнако висини структуре

- Избегавајте високе конструкције, високо дрвеће, ограде, телефонске каблове и електричне водове

- Покушајте да пронађете заклон у згради или у аутомобилу, а ако то није могуће, седите на земљу

- Избегните стајање у близини зграда или аутомобила у које не можете да уђете као у заклон.

- Уколико сте у шуми, заштитите се испод грана ниског дрвећа – никада немојте стајати испод високог дрвећа на отвореном простору

- Избегавајте границу између шуме и отвореног простора, боље је да уђите у шуму

- Избегавајте отворена поља, врхове брда и планина, обале, јаркове или друга влажна места

- Не прелазите преко воде, не пливајте, немојте држати кишобран или друге металне проводне предмете у рукама (штапове за голф, штапове за пецање и слично)

- Избегавајте да будете у близини металних објеката, бицикала, опреме за камповање и слично, немојте стајати усправно, чучните или се макар сагните, не додирујући земљу рукама, а ако сте у групи држите растојање од пет метара између себе

Dnevnik.rs