Јовановић: Истраживања ће дати закључке о последицима вируса ковид
Директорка Института "Батут" Верица Јовановић нагласила је да ковид вирус не прескаче ни једну циљну популациону групу, те да нико није поштеђен када је у питању дејство вируса.
БЕОГРАД: Директорка Института "Батут" Верица Јовановић казала је да ће истраживања о ризицима и последицама вируса ковид бити доступни када се систематизују и спроведу у складу са свим правилима, те да ћемо и тада знати које су конкретне последице и ризике код људи који су прележали вирус.
На питање да прокоментарише истраживање докторке Драгице Бојовић Јовић објављено у једном дневном листу о томе да последице вируса ковид могу да изазову стерилитета и смањење зачеца, као и могућност да плод може да има одређене аномалије, Јовановић је навела да ће о самом истраживању огласити докторка која га је спровела.
"Истраживања се систематизују, потребно је време, критичан број људи на којима се врше, циљну популацију, а све се то спроводи на правилно дефинисаним узорцима", нагласила је Јовановић и додала да ће особе које се баве анализом ризика и последица свакако дати и саопштити закључке.
Нагласила је да ковид вирус не прескаче ни једну циљну популациону групу, те да нико није поштеђен када је у питању дејство вируса.
"Примарно напада респираторне органе, али делује системски и на циркуларни, васкуларни и на све системе људског организма. У будућности ћемо знати на последице које може да да укључујући и на гениталне огране и зачећа", закључила је она.
Директорка Института "Батут" др Верица Јовановић изјавила је данас да су укупно 642 здравствена радника заражена коронавирусом.
Од тог број, њих 74 је хоспитализовано, навела је Јовановић на прес конференцији.
У Србији је у последња 24 сата регистровано нових 339 случајева корона вируса.
Директорка Института "Батут" Верица Јовановић каже да Кризни штаб у континуитету разматра да ли ће бити или не уведена мера карантина или обавезног негативног ПЦР теста за стране држављане који долазе у Србију, као и Србе који се враћају из иностранства.
На питање да ли се разматра мера карантина или обавезан ПЦР тест за стране или српске држављане који долазе из иностранства, Јовановић је на конференцији за новионаре нагласила да се Кризни штаб бави тим питањем у зависности од актуелних услова.
"Свакако узимамо у разматрање каква су правила у другим земљама који захтевају негативан ПЦР тест не старији од 72 сати од тренутка узимања бриса и то је услов у највећем делу земаља", рекла је Јовановић и подсетила и на препоруку Светске здраствене организације која каже да свака земља самостално одлучује о условима уласка на њену територију током пандемије.
Додала је да за улазак у Србију за сада не постоји никакав услов, али да се помно прати ситуација.
"Уколико неко има симптоме наш здраствени систем је свакако ту да одговори да ли кроз препоручивање карантина онима који имају симптоме или упучивању на болничко лечење", закључила је Јовановић.
Директорка Института "Батут" Верица Јовановић изјавила је данас да с обзиром на то да је повећан број заражених у нашој земљи, не може се очекивати да постоји изолована заједница где се вирус не може појавити, па ризик заражавања постоји и у установама социјалне заштите.
Она је тако одговорила на питање новинара да ли тренутне мере превенције у установама социјалне заштите дају резултате и да ли су корисници добро изоловани с обзиром да се примећује пораст броја заражених у тим установама и додала да се у тим установама примењују добре заштине мере.
У установама социјалне заштите, додала је, превентивне мере подразумевају и организацију рада у самим домовима, као и организацију живота корисника домова.
Објашњава и да уколико се у некој социјалној установи региструје случај заразе вирусом корона, одмах се пријављује, преузимају се противепидемиолошке мере и ситуација се решава.
"Нико није поштеђен у овој епидемији или пандемији, ни код нас ни у свету, од ризика обољевања. Корона напада све нас и све мере превенције о којима стално говоримо јесу једина заштита која би требало да се примењује", истакла је Јовановић.
Наводи да су корисници социјалних установа, нарочито домова за старе, у већем ризику од заражавања због својих година и здравственог стања.
На питање када ће шест организација које су тражиле податке о броју зражених и преминулих у установама за смештај особа са инвалидитетом, Јовановић је навела да су ти подаци вероватно објављени кроз укупне бројке, али да је за појединачне случајеве потребна детаљна анализа, која захтева више времена, те да ће на тај захтев сигурно бити одговорено.
Без обзира на тренд смањења броја заражених, не смеју се заборавити превентивне мере, упозорила је данас директорка Института "Батут" др Верица Јовановић.
Она је навела да се, без обзира на тренд опадања заражавања, односно смањења притиска на домове здравља и болнице не сме заборавити да је вирус присутан међу свима нама.
"Никако не смемо заборавити на личне превентивне мере - држање дистанце, ношење маске, хигијену руку и простора и избегавање окупљања. л То ће бити кодекс понашања у наредном периоду, док се ситуација у целом свету не стабилизује", рекла је Јовановић на прес конференцији.
Поједине превентивне мере као што су ношење маски, држање физичке дистанце, забрана већих окупљања, а нарочито окупљања младих, дезинфекција - неке су од оних које ће се дуго задржати, вероватно док се ситуација у свету не стабилизује или појави вакцина, изјавила је данас директор Института "Батут" Верица Јовановић.
На конференцији за медије, Јовановић је указала и да је Светска здравствена организација данас апеловала на све државе, где се повећава број заражених, да је неопходно примењивати превентивне мере.
"Међу њима је држање физичке дистанце кључна мера, која онемогућава вирус да пређе на људе. Затим, коришћење маски, мере дезинфекције, хигијена руку и простора. То су и забрана већих окупљања, а нарочито када су у питању млади", указала је Јовановић.
Истиче да ће се те мере задржати док се ситуација у свету не стабилизује, односно, највероватније док се не оствари имунизација.
Анестезиолог КЦС Небојша Лађевић каже да управо те превентивне мере чувају здравље људи, али и читав здравствени систем како би имао времена и снаге да збрине све заражене пацијенте.
Указао је да се пацијенти са тешким клиничким сликама не лече само од короне, односно упале плућа, већ да она доводи и до других компликација.
Због тога се пацијенти, истиче, дуго лече, што доводи до оптерећења болничких капацитета.
Директор КЦС Милика Ашанин такође истиче да вирус корона поред плућа врло често захвата срце, бубреге и друге органе, и да је то системска реакција која захтева мултидисциплинарно лечење.
Директорка Института „Батут“ Верица Јовановић рекла је данас да вода на базенима не представља толико ризик за пренос корона вируса, већ да су највећи ризик корисници тих површина.
Јовановић је, на конференцији за штампу, нагласила да је важно понашање, односно примена мера.
„Базен и сама вода, према најновијим истраживањима, не представљају толико ризик за пренос вируса. Једини и највећи ризик су корисници тих површина“, објаснила је она.
Казала је да је, за смањење ризика, неопходно обезебедити дистанцу и извршити тријажу људи, апелом да не долазе на таква места ако су болесни.
„Ако је могуће обезбедити дистанцу на плажама ризик је мањи“, подвукла је она.
Пре него што се оде на таква места, саветује, да се добро размисли.
Директор Центра за анестезију и реанимацију КЦС проф. Небојша Лађевић, на питање да ли постоји могућност заштите од вируса исхраном или додацима, рекао је да није потребно превентивно узимати лекове као што су антибиотици.
„Довољно је одморити организам. Знам да је тешко у стресним временима бити ван стреса. Организам који је одморан, у који уноси довољно течности, минерала и витамима, максимално је спреман на одбрану“, рекао је он.
Лађевић је казао да није преопоручљиво уношење превеликих доза витамина.
„Када осетимо прве симптоме прехладе, температуру, треба се јавити лекару да се установи да ли има назнака да је то могућа инфекција. Тада постоји целокупни протокол лечења који по фазама, развоју и тежини клиничке слике води ка примени лекова“, објаснио је он.
Лађевић каже да не треба узимати превентивно никакву терапију, јер то треба сачувати за период када је пацијент инфициран.
БЕОГРАД: Мање је прегледа у тријажним амбулантама у Београду, самим тим и пријема ковид пацијената у болницама, и ситуација у Београду је значајно боља, изјавио је данас директор КЦС др Милика Ашанин.
Ашанин је рекао да је у тријажној амбуланти Инфективне клинике КЦС забележн пад прегледа, у односу на prеthodnе недеље и дане, на 188 прегледа.
Када се узму у обзир број прегледа у свим ковид амбулантама у Београду - 300 прегледа, примећује се да опада број оних који се јављају на преглед, рекао је Ашанин на прес конференцији.
Додао је да и даље једна трећина пацијената захтева пријем на болнично лечење, тако да се и даље мора водити рачуна, али да је, са мњим бројем прегледа и мањи број пријема на хоспитализацију.
"Мањи број пријема допринео је да се уравнотежи број примљењих и отпуштених пацијента, и као последица тога нема више потребе за отварање нових капацитета за пријем пацијената, а чак се ситуација толико поправила да, по потреби, примамо пацијенте из унутрашњости", рекао је Ашанин.
Директор Центра за анестезију и реанимацију КЦС проф. Небојша Лађевић указао је да се, без обзира на пад броја прегледа пацијената у ковид амбулантама и ковид болницама, и даље одржава велики број пацијената у јединицама интензивне неге.
"Сви који су доспели у јединице интензивне неге су тешки пацијенти и не можемо их лако и брзо излечти, те зато предстоји још дуга броба за њихово излечење", објаснио је он.
Лађевић је подвукао значај превентивних мера како не би имали пацијенте који би завршили у јединицама интензивне неге.
Као председник Удружења анестезиолога и интензивиста Србије захвалио се анестезиолозима на пожртвованом свакодневном раду у тешким условима са критичко оболелим пацијентима.
"Борба непрестајно траје од марта. Велико хвала на пожртвованом раду", подвукао је он.
Лађевић је казао да је, због великог оптерећења свих који раде у јединицама интензивног лечења, веома важно ношење маске и држање дистанце, како би се растеретило медицинско особље.