Jovanović: Istraživanja će dati zaključke o posledicima virusa kovid

BEOGRAD: Direktorka Instituta "Batut" Verica Jovanović kazala je da će istraživanja o rizicima i posledicama virusa kovid biti dostupni kada se sistematizuju i sprovedu u skladu sa svim pravilima, te da ćemo i tada znati koje su konkretne posledice i rizike kod ljudi koji su preležali virus.



Na pitanje da prokomentariše istraživanje doktorke Dragice Bojović Jović objavljeno u jednom dnevnom listu o tome da posledice virusa kovid mogu da izazovu steriliteta i smanjenje začeca, kao i mogućnost da plod može da ima određene anomalije, Jovanović je navela da će o samom istraživanju oglasiti doktorka koja ga je sprovela.



"Istraživanja se sistematizuju, potrebno je vreme, kritičan broj ljudi na kojima se vrše, ciljnu populaciju, a sve se to sprovodi na pravilno definisanim uzorcima", naglasila je Jovanović i dodala da će osobe koje se bave analizom rizika i posledica svakako dati i saopštiti zaključke.



Naglasila je da kovid virus ne preskače ni jednu ciljnu populacionu grupu, te da niko nije pošteđen kada je u pitanju dejstvo virusa.



"Primarno napada respiratorne organe, ali deluje sistemski i na cirkularni, vaskularni i na sve sisteme ljudskog organizma. U budućnosti ćemo znati na posledice koje može da da uključujući i na genitalne ograne i začeća", zaključila je ona.

Direktorka Instituta "Batut" dr Verica Jovanović izjavila je danas da su ukupno 642 zdravstvena radnika zaražena koronavirusom.



Od tog broj, njih 74 je hospitalizovano, navela je Jovanović na pres konferenciji.



U Srbiji je u poslednja 24 sata registrovano novih 339 slučajeva korona virusa.

Direktorka Instituta "Batut" Verica Jovanović kaže da Krizni štab u kontinuitetu razmatra da li će biti ili ne uvedena mera karantina ili obaveznog negativnog PCR testa za strane državljane koji dolaze u Srbiju, kao i Srbe koji se vraćaju iz inostranstva.



Na pitanje da li se razmatra mera karantina ili obavezan PCR test za strane ili srpske državljane koji dolaze iz inostranstva, Jovanović je na konferenciji za novionare naglasila da se Krizni štab bavi tim pitanjem u zavisnosti od aktuelnih uslova.



"Svakako uzimamo u razmatranje kakva su pravila u drugim zemljama koji zahtevaju negativan PCR test ne stariji od 72 sati od trenutka uzimanja brisa i to je uslov u najvećem delu zemalja", rekla je Jovanović i podsetila i na preporuku Svetske zdrastvene organizacije koja kaže da svaka zemlja samostalno odlučuje o uslovima ulaska na njenu teritoriju tokom pandemije.



Dodala je da za ulazak u Srbiju za sada ne postoji nikakav uslov, ali da se pomno prati situacija.



"Ukoliko neko ima simptome naš zdrastveni sistem je svakako tu da odgovori da li kroz preporučivanje karantina onima koji imaju simptome ili upučivanju na bolničko lečenje", zaključila je Jovanović.

Direktorka Instituta "Batut" Verica Jovanović izjavila je danas da s obzirom na to da je povećan broj zaraženih u našoj zemlji, ne može se očekivati da postoji izolovana zajednica gde se virus ne može pojaviti, pa rizik zaražavanja postoji i u ustanovama socijalne zaštite.



Ona je tako odgovorila na pitanje novinara da li trenutne mere prevencije u ustanovama socijalne zaštite daju rezultate i da li su korisnici dobro izolovani s obzirom da se primećuje porast broja zaraženih u tim ustanovama i dodala da se u tim ustanovama primenjuju dobre zaštine mere.



U ustanovama socijalne zaštite, dodala je, preventivne mere podrazumevaju i organizaciju rada u samim domovima, kao i organizaciju života korisnika domova.



Objašnjava i da ukoliko se u nekoj socijalnoj ustanovi registruje slučaj zaraze virusom korona, odmah se prijavljuje, preuzimaju se protivepidemiološke mere i situacija se rešava.



"Niko nije pošteđen u ovoj epidemiji ili pandemiji, ni kod nas ni u svetu, od rizika oboljevanja. Korona napada sve nas i sve mere prevencije o kojima stalno govorimo jesu jedina zaštita koja bi trebalo da se primenjuje", istakla je Jovanović.



Navodi da su korisnici socijalnih ustanova, naročito domova za stare, u većem riziku od zaražavanja zbog svojih godina i zdravstvenog stanja.



Na pitanje kada će šest organizacija koje su tražile podatke o broju zraženih i preminulih u ustanovama za smeštaj osoba sa invaliditetom, Jovanović je navela da su ti podaci verovatno objavljeni kroz ukupne brojke, ali da je za pojedinačne slučajeve potrebna detaljna analiza, koja zahteva više vremena, te da će na taj zahtev sigurno biti odgovoreno.

Bez obzira na trend smanjenja broja zaraženih, ne smeju se zaboraviti preventivne mere, upozorila je danas direktorka Instituta "Batut" dr Verica Jovanović.



Ona je navela da se, bez obzira na trend opadanja zaražavanja, odnosno smanjenja pritiska na domove zdravlja i bolnice ne sme zaboraviti da je virus prisutan među svima nama.



"Nikako ne smemo zaboraviti na lične preventivne mere - držanje distance, nošenje maske, higijenu ruku i prostora i izbegavanje okupljanja. l To će biti kodeks ponašanja u narednom periodu, dok se situacija u celom svetu ne stabilizuje", rekla je Jovanović na pres konferenciji.

Pojedine preventivne mere kao što su nošenje maski, držanje fizičke distance, zabrana većih okupljanja, a naročito okupljanja mladih, dezinfekcija - neke su od onih koje će se dugo zadržati, verovatno dok se situacija u svetu ne stabilizuje ili pojavi vakcina, izjavila je danas direktor Instituta "Batut" Verica Jovanović.



Na konferenciji za medije, Jovanović je ukazala i da je Svetska zdravstvena organizacija danas apelovala na sve države, gde se povećava broj zaraženih, da je neophodno primenjivati preventivne mere.



"Među njima je držanje fizičke distance ključna mera, koja onemogućava virus da pređe na ljude. Zatim, korišćenje maski, mere dezinfekcije, higijena ruku i prostora. To su i zabrana većih okupljanja, a naročito kada su u pitanju mladi", ukazala je Jovanović.



Ističe da će se te mere zadržati dok se situacija u svetu ne stabilizuje, odnosno, najverovatnije dok se ne ostvari imunizacija.



Anesteziolog KCS Nebojša Lađević kaže da upravo te preventivne mere čuvaju zdravlje ljudi, ali i čitav zdravstveni sistem kako bi imao vremena i snage da zbrine sve zaražene pacijente.



Ukazao je da se pacijenti sa teškim kliničkim slikama ne leče samo od korone, odnosno upale pluća, već da ona dovodi i do drugih komplikacija.



Zbog toga se pacijenti, ističe, dugo leče, što dovodi do opterećenja bolničkih kapaciteta.



Direktor KCS Milika Ašanin takođe ističe da virus korona pored pluća vrlo često zahvata srce, bubrege i druge organe, i da je to sistemska reakcija koja zahteva multidisciplinarno lečenje.

Direktorka Instituta „Batut“ Verica Jovanović rekla je danas da voda na bazenima ne predstavlja toliko rizik za prenos korona virusa, već da su najveći rizik korisnici tih površina.



Jovanović je, na konferenciji za štampu, naglasila da je važno ponašanje, odnosno primena mera.



„Bazen i sama voda, prema najnovijim istraživanjima, ne predstavljaju toliko rizik za prenos virusa. Jedini i najveći rizik su korisnici tih površina“, objasnila je ona.



Kazala je da je, za smanjenje rizika, neophodno obezebediti distancu i izvršiti trijažu ljudi, apelom da ne dolaze na takva mesta ako su bolesni.



„Ako je moguće obezbediti distancu na plažama rizik je manji“, podvukla je ona.



Pre nego što se ode na takva mesta, savetuje, da se dobro razmisli.



Direktor Centra za anesteziju i reanimaciju KCS prof. Nebojša Lađević, na pitanje da li postoji mogućnost zaštite od virusa ishranom ili dodacima, rekao je da nije potrebno preventivno uzimati lekove kao što su antibiotici.



„Dovoljno je odmoriti organizam. Znam da je teško u stresnim vremenima biti van stresa. Organizam koji je odmoran, u koji unosi dovoljno tečnosti, minerala i vitamima, maksimalno je spreman na odbranu“, rekao je on.



Lađević je kazao da nije preoporučljivo unošenje prevelikih doza vitamina.



„Kada osetimo prve simptome prehlade, temperaturu, treba se javiti lekaru da se ustanovi da li ima naznaka da je to moguća infekcija. Tada postoji celokupni protokol lečenja koji po fazama, razvoju i težini kliničke slike vodi ka primeni lekova“, objasnio je on.



Lađević kaže da ne treba uzimati preventivno nikakvu terapiju, jer to treba sačuvati za period kada je pacijent inficiran.

BEOGRAD: Manje je pregleda u trijažnim ambulantama u Beogradu, samim tim i prijema kovid pacijenata u bolnicama, i situacija u Beogradu je značajno bolja, izjavio je danas direktor KCS dr Milika Ašanin.



Ašanin je rekao da je u trijažnoj ambulanti Infektivne klinike KCS zabeležn pad pregleda, u odnosu na prethodne nedelje i dane, na 188 pregleda.



Kada se uzmu u obzir broj pregleda u svim kovid ambulantama u Beogradu - 300 pregleda, primećuje se da opada broj onih koji se javljaju na pregled, rekao je Ašanin na pres konferenciji.



Dodao je da i dalje jedna trećina pacijenata zahteva prijem na bolnično lečenje, tako da se i dalje mora voditi računa, ali da je, sa mnjim brojem pregleda i manji broj prijema na hospitalizaciju.



"Manji broj prijema doprineo je da se uravnoteži broj primljenjih i otpuštenih pacijenta, i kao posledica toga nema više potrebe za otvaranje novih kapaciteta za prijem pacijenata, a čak se situacija toliko popravila da, po potrebi, primamo pacijente iz unutrašnjosti", rekao je Ašanin.



Direktor Centra za anesteziju i reanimaciju KCS prof. Nebojša Lađević ukazao je da se, bez obzira na pad broja pregleda pacijenata u kovid ambulantama i kovid bolnicama, i dalje održava veliki broj pacijenata u jedinicama intenzivne nege.



"Svi koji su dospeli u jedinice intenzivne nege su teški pacijenti i ne možemo ih lako i brzo izlečti, te zato predstoji još duga broba za njihovo izlečenje", objasnio je on.



Lađević je podvukao značaj preventivnih mera kako ne bi imali pacijente koji bi završili u jedinicama intenzivne nege.



Kao predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije zahvalio se anesteziolozima na požrtvovanom svakodnevnom radu u teškim uslovima sa kritičko obolelim pacijentima.



"Borba neprestajno traje od marta. Veliko hvala na požrtvovanom radu", podvukao je on.



Lađević je kazao da je, zbog velikog opterećenja svih koji rade u jedinicama intenzivnog lečenja, veoma važno nošenje maske i držanje distance, kako bi se rasteretilo medicinsko osoblje.