Изостанци мука школа, одликаши калкулишу да не кваре оцену
БЕОГРАД: Изостанци из школе и кашњење на часове бољка су образовног система у Србији. Док су раније ученици бежали са по једног часа, данас је постао тренд да се не иде у школу, дан или два, када су заказани писмени задаци, провера из биологије, хемије...
И док се бежање с часова раније везавало само за ученике са лошијим успехом, данас скоро да нема разлике, изостају и они који имају петице у дневнику.
Ђаци који имају добар успех често калкулишу, те ако нису спремни не долазе у школу када су провере и када наставник пита, да не би покварили оцену.
У Техничкој школи ГСП у првом полугодишту направљено је у просеку 111 изостанака по ученику, а педагог школе Јела Станојевић каже да примењују различите мере како би тај проблем решили, али да је најважнија сарадња са родитељима.
Школа има 1.223 ученика, од тога 1.105 дечака и 118 девојчица. Станојевић каже да деца долазе из различитих миљеа - породичних, социјалних са различитим навикама, те да се труде да сваког појединачно упознају.
Свакодневно пратимо све ученике и покушавамо да изостанке сведемо на одговарајућу меру. Број изостанака је много мањи у другом полугодишту, јер се труде да пред крај године буду редовнији у настави и поправе оцене, појашњава Станојевић.
Директорка те сколе Марија Вучинић каже да је интересантно да су деца на пракси редовнија него на настави у школи, јер тамо раде оно што је њима занимљиво.
Изостанци из школе нису само карактеристика средњих стручних школа, већ и гимназија. Александар Марковић из Форума београдских гимназија каже да у гимназијама више изостају ученици старијих разреда и да је сваки ђак у просеку направио на полугодишту око 70 изостанака.
Мислим да лекари исувише лако дају лекарска оправдања. Довољно је да ђаци кажу да су прехлађени, да их нешто боли и одмах добијају по пар дана. Раније то није било тако, појашњава Мирков за Танјуг.
Мирков каже да велики број изостанака указује да су ђаци можда преоптерећени, да не могу да постигну све. Подсећа да ученици друге године гимназије имају 18 предмета, сваки дан по седам часова.
Знате шта је то за дете од 16 година? Сваки дан по седам часова, плус учење код куће, плус додатне активности. Деца не могу да постигну све, то је системски проблем, појаснио је он.
Директорка Четрнаесте београдске гимназија Марија Милетић каже да ђаци у тој школи, зависно од одељења, имају 36 до 70 изостанака у првом полугодишту. Како би се смањио број изостанака школа је већ предузела бројне кораке који дају резултате.
Примера ради, ученици којима су родитељи лекари не могу донети оправдање које су потписали њихови родитељи, уколико ђак изостаје више дана потврду од лекара мора да донесе родитељ.
Родитељ може једном или два пута да донесе лажно оправдање од лекара, али неће десет пута да црвени, јер се нелагодно осећа, појашњава Милетић.
Ђацима који калкулишу за оцену, па не долазе у школу када је провера знања, контролни се не понавља са истим задацима, већ буду други задаци.
Последње ПИСА истраживања показало је да ученици из Србије предњаче по броју изостанака из школе у односу на вршњаке из других земаља. По броју изостанака и кашњењу заузели смо осмо место на ранг-листи.
Резултати ПИСА студије показали су да је чак 61 одсто ученика из наше земље закаснило бар једном у школу током две недеље, сваки четврти је изостао из неоправданог разлога.
Координаторка ПИСА тестирања у Србији Драгица Бабић Павловић каже да изостанци показују какав однос имају ђаци према школи, а да се то одражава и на постигнућа која остварују.
Једна анализа је показала да би редовност у настави наших ученика повећала постигнуће ученица за 40 поена на ПИСА скали. То је цела једна школска година, рекла је Бабић.
Наводи да један ученик који закасни на час омета све остале при уласку, поздрављању, смештању, те да је то време које се губи од активне наставе.
Недолажење у школу, како каже, показује да ђацима школа и није много важна, да је не доживљавају као обавезу која мора да се испуни, да нису заинтересовани.
Изостанци су један од елемената који нам указује да нешто шкрипи и да треба нешто озбиљно мењати у систему. Изостајање и кашњење је симптом општег односа према школи, навела је она.
Неоправдано изостајање са наставе више од 25 часова у току школске године спада у тежу повреду обавеза ученика. Законом је прописана обавеза школе да већ након пет неоправданих часова појачају васпитни рад са ученицима, уз учешће родитеља.
Уколико ученик оправдано изостане с више од трећине часова, полаже разредни испит.
