ИЗА ИЗЛОГА Од панка до „гранд” фазона
Задатак културе је да у датим околностима и временима понуди адекватне моделе понашања, дефиниција је културних активности и настојања која ми се увек чинила најближом памети. Детектовати највеће проблеме у друштву, а потом понудити решења је нешто што би требало да буде посао свих оних (поготово ако се њихов рад финансира од buyеtskih пара) који за себе воле да кажу да су култур посленици.
У преводу, ако је свима (па и њима) доста вулгарности и простоте којом нас обасипају ријалити програми, било би логично да култура (пре нас, обичних смртника без визије и мисије) понуди неки други и другачији садржај, баш као и неки изненађујуће свеж дијалог; да нас „исчупа“ из ужаса простаклука и понижавања, којима смо изложени све и када избацимо ТВ из куће. Јер, ријалити „боркиње“ нападају са свих страна и сви смо им (хоћу да верујем потпуно без наше сагласности) у мањој или већој мери препуштени на милост и немилост.
Као једно од последњих уточишта (бар је то била идеја) служе друштвене мреже, где би требало да будемо окружени пријатељима и пратиоцима које смо сами бирали, који су како се то обично каже „наша шоља чаја“. Тако и ја свако мало „погођена“ неким новим „нећете веровати шта се догодило“ на Фарми, у Задрузи или у неком другом ријалити комбинату, побегнем у сигурну зону; међу „пријатеље“. Ових дана, међутим, и у сигурној зони – непријатно изненађење. Наиме, десило се (како се то обично каже) нешто потпуно неочекивано; култура је коначно победила ријалити садржаје! Култур боркиње - две признате, познате и угледне београдске даме, обе с респектабилним каријерама на факултету, у позоришту и невладином сектору, потукле су „farmеrkе&zadrugarkе“ до колена.
О чему се, заправо, ради? Културну јавност потресле су два омања скандала; први се тиче избора почасних чланова у једно од уметничких удружења, а други чланства у новоформираном „престиж“ савету. Прва проблематика је у једном тренутку експлодирала што би се рекло у цик зоре, тачније у јутарњем програму једне од комерцијалних телевизија, у којем су се уважени гости онако баш културно частили; господин је колегиници рекао да је хистерична, а она њему (да не остане дужна) узвратила да је ружан... Што би се рекло, дан је могао да почне.
У наставку - дијалог поменуте две даме на друштвеним мрежама. Након што је једна прозвала другу да се „продала“, друга јој је онако у десетерцу одговорила „аргументима“ – да је алкохоличарка, „прелетачица“ и опортунисткиња без пардона. Све то „зачињено“ и сочним псовкама, које не бих да понављам.
Када сам се мало опоравила од „културног нокаута“ који је све ФБ „пријатеље“ онако баш „мушки“ звизнуо о под, мало сам се замислила о чему се ту заправо ради. Наравно, о папирној салати, познатој још и као новац. Можда би неки наивни аутсајдери још могли и да помисле како њима фамозна тегла с медом и није неко искушење. Има логике: обе даме су на финим синекурама и шушке не би требало да буду баш толики мотив за све у животу...
Па, нису оне тамо неке „задругарке“ које су у велики град дошле спремне на све не би ли преживеле и остале што даље од места рођења, неретко уписаног тек у њиховим личним картама. До уцртавања у мапе је још далек пут... Њих бих још и могла да разумем; није баш да су имале неки велики избор у животу: да остану на селу, без посла и будућности или да играју на карту „све или ништа“ у граду, па шта буде. Оне се у ријалитијима управо и понашају у складу с тим својим избором – немају шта да изгубе. И ту су оне заправо много мањи проблем од чињенице да им је то неко понудио као излаз. Тај „неко“ је већ много ближи суштини проблема...
Што се, пак, уважених боркиња тиче, ситуације је потпуно другачија. Оне већ у рукама имају сјајне карте – образовање, посао, „линкове“, каријере, ВИП пријатеље и познанике... Укратко, све што би се могло пожелети. Бар ако имате амбиције да од свог живота нешто направите; да у нечему нешто постигнете и останете упамћени по томе. Да, како се то данас обично каже, не будете лузери.
Али, не вреди и нема помоћи. Није помогло ни то што су њих две, за разлику од ријалити боркиња, расле на неким сјајним филмовима, што су читале неке сјајне писце и слушале одличан рокенрол. Шта вреди што их је у младости панк сачувао од турбо фолка, кад данас пристају на „гранд“ фазоне: шампањац, кавијар, прада и остале бедастоће тог мејнстрим „зграби дан“ стила живота очигледно се пођеднако успешно примају код боркиња с обе стране.
И једнима и другима „гледаност“ и рејтинзи (може и у домаћој, и у страној валути) највиша су тачка до које сеже њихова амбиција...
Јасна Будимировић
