ИЗА ИЗЛОГА Насукана на копну
Тешко да би се могло рећи да сам се таква родила, али сам зато временом (некад на тежи, а кад је среће на лакши начин) научила једну врло важну лекцију – не мора се све што пожелимо поседовати. Бар не кад је нама то битно.
Ево, рецимо, иако бих више од свега волела да макар једну пролећну сезону отворим негде на мору, ни ове године ништа од тога. Размишљам, уместо да набрајам већ познате махом објективне околности и разлоге (посао, рачуни, рата кредита, порези...), боље би ми било да пронађем адекватну и крајње субјективну компензацију, то јест, да се (како се то данас популарно каже) на креативан начин суочим са својом муком.
Јер, то је баш онако „ин“; компензације су оно што у данашње време спасава свет. Немаш фрајера – имаш сјајан посао; није баш неки супер плаћен посао, али је зато културна понуда сјајна; није „луј витон“, али је екстра модерна торба; парфем можда и није оригинал, али је уљана копија на корак до савршене... И тако унедоглед. За све наше недаће и проблеме, у данашње време постоји нешто као заменско решење.
Тако сам и ја, с обзиром да сам и овог пролећа остала „насукана“ на копну, одлучила да себи организујем неку „осунчану“ компензацију. Помислих: бронзер (и то неки баш онако фин) је право решење! Кренем победнички у поход на моје „факе“ парче сунца, уђем у једну од пристојних парфимерија у граду и, наравно (онако због комплетног „угођаја“) потражим стручну помоћ.
Продавачица дивна и љубазна, показује ми све што од бронзера (за неупућене, нешто као летњи пудер) имају у понуди и ја се савршено срећна препустих да ме зналачки и стручно спроведе кроз тај миришљави рај „у праху“. Мислим се, баш је диван овај облачан дан! Види како је све око мене лепо, мирисно и тако феноменално упаковано; све те дивне кутијице, фенси брендови... Ма, помислих, онако још увек у „успела сам да пронађем решење“ расположењу, и то море је прецењено. Нема шансе да нешто од ове лепоте не уради посао.
Још само да изаберем тон који највише паше уз мој тен и - пролеће може да почне. Но, prеthodno само још једна ситница – цена. Упитах (и даље озарена и насмејана) још увек ведру и ентузијастичну продавачицу колико стаје један од примерака који ми је на први поглед запао за око и – остадох (остаћу пристојна, па нећу у детаље) затечена. Десет хиљада (10.000) динара и – неки сића кусур бронзер су моји! Па, помислих, за те новце сам могла и да се осунчам негде на обали Јонског мора без већих проблема. И то све с „бускањем“. Мислим се, да имам на располагању толико за „ситно“ трошкарење, па не бих долазила по неких четири (бројкама 4) грама лажног сунчања. Јасно, ништа ни од компензације.
У преводу, остаје ми само да останем ту где сам и да се уверим у ону чувену Шантићеву „да ме сунце туђег неба неће грејати као ово овде...“. И тако сам се, после дуже паузе, поново заинтересовала за временску прогнозу, тачније за оно што стручњаци предвиђају, кад би ово сиво и хладно пролеће коначно могло да се „пресвуче“ у неку лаганију и лепршавију комбинацију; у неко сунце и „органик“ бронзер. Ако сам добро ишчитала сва та упозорења, saopštеnja&objavе, до краја марта предстоји нам више него фина порција кише, снега, ветра, при чему се ни април баш неће прославити; сунце ће нам и даље пристизати на кашичицу. Дакле, blеdilo&ludilo комбинација до даљњег. Шашаво и блесаво време, а што се прогнозе тиче, тек опаска да су ме неки детаљи у „временском дискурсу“ затекли прилично неспремну за оно што ће да ме снађе. Рецимо, изненађена сам њеном „политичком некоректношћу“ и рекла бих да је овај терен остао прилично изван домашаја новотарија. Онако, аматерски гледано, чини се да је много више временских недаћа – олуја, измаглица, вејавица, бљузгавица, мећава, кошава, лапавица, киша, зима, непогода, катастрофа, катаклизма, апокалипса (игром случаја или лошом намером, питам се) женског рода. С тим у вези, није ми баш најјасније ни како опстаје да је дан (читај: светло, односно, истина) мушког, а ноћ (читај: мрак, односно, тајне и мрачне работе) женског рода...
Некако мислим да би у духу времена у ком живимо било сасвим коректно да се уведу нешто као родно неутрални временски термини како се коначно више нико не би осећао нити прозваним, нити одговорним. Да будемо и временски равноправни и да као такви лепо и без стреса на обе стране уживамо у извештајима метеоролога, па макар нам (јер су тако у могућности) причали о томе како нам предстоји нестабилно време с честим (не баш пријатним) променама.
У прогнози је и то дозвољено...
Јасна Будимировић
Фото: pidžabay.com