IZA IZLOGA Od panka do „grand” fazona
Zadatak kulture je da u datim okolnostima i vremenima ponudi adekvatne modele ponašanja, definicija je kulturnih aktivnosti i nastojanja koja mi se uvek činila najbližom pameti. Detektovati najveće probleme u društvu, a potom ponuditi rešenja je nešto što bi trebalo da bude posao svih onih (pogotovo ako se njihov rad finansira od buyetskih para) koji za sebe vole da kažu da su kultur poslenici.
U prevodu, ako je svima (pa i njima) dosta vulgarnosti i prostote kojom nas obasipaju rijaliti programi, bilo bi logično da kultura (pre nas, običnih smrtnika bez vizije i misije) ponudi neki drugi i drugačiji sadržaj, baš kao i neki iznenađujuće svež dijalog; da nas „isčupa“ iz užasa prostakluka i ponižavanja, kojima smo izloženi sve i kada izbacimo TV iz kuće. Jer, rijaliti „borkinje“ napadaju sa svih strana i svi smo im (hoću da verujem potpuno bez naše saglasnosti) u manjoj ili većoj meri prepušteni na milost i nemilost.
Kao jedno od poslednjih utočišta (bar je to bila ideja) služe društvene mreže, gde bi trebalo da budemo okruženi prijateljima i pratiocima koje smo sami birali, koji su kako se to obično kaže „naša šolja čaja“. Tako i ja svako malo „pogođena“ nekim novim „nećete verovati šta se dogodilo“ na Farmi, u Zadruzi ili u nekom drugom rijaliti kombinatu, pobegnem u sigurnu zonu; među „prijatelje“. Ovih dana, međutim, i u sigurnoj zoni – neprijatno iznenađenje. Naime, desilo se (kako se to obično kaže) nešto potpuno neočekivano; kultura je konačno pobedila rijaliti sadržaje! Kultur borkinje - dve priznate, poznate i ugledne beogradske dame, obe s respektabilnim karijerama na fakultetu, u pozorištu i nevladinom sektoru, potukle su „farmerke&zadrugarke“ do kolena.
O čemu se, zapravo, radi? Kulturnu javnost potresle su dva omanja skandala; prvi se tiče izbora počasnih članova u jedno od umetničkih udruženja, a drugi članstva u novoformiranom „prestiž“ savetu. Prva problematika je u jednom trenutku eksplodirala što bi se reklo u cik zore, tačnije u jutarnjem programu jedne od komercijalnih televizija, u kojem su se uvaženi gosti onako baš kulturno častili; gospodin je koleginici rekao da je histerična, a ona njemu (da ne ostane dužna) uzvratila da je ružan... Što bi se reklo, dan je mogao da počne.
U nastavku - dijalog pomenute dve dame na društvenim mrežama. Nakon što je jedna prozvala drugu da se „prodala“, druga joj je onako u desetercu odgovorila „argumentima“ – da je alkoholičarka, „preletačica“ i oportunistkinja bez pardona. Sve to „začinjeno“ i sočnim psovkama, koje ne bih da ponavljam.
Kada sam se malo oporavila od „kulturnog nokauta“ koji je sve FB „prijatelje“ onako baš „muški“ zviznuo o pod, malo sam se zamislila o čemu se tu zapravo radi. Naravno, o papirnoj salati, poznatoj još i kao novac. Možda bi neki naivni autsajderi još mogli i da pomisle kako njima famozna tegla s medom i nije neko iskušenje. Ima logike: obe dame su na finim sinekurama i šuške ne bi trebalo da budu baš toliki motiv za sve u životu...
Pa, nisu one tamo neke „zadrugarke“ koje su u veliki grad došle spremne na sve ne bi li preživele i ostale što dalje od mesta rođenja, neretko upisanog tek u njihovim ličnim kartama. Do ucrtavanja u mape je još dalek put... Njih bih još i mogla da razumem; nije baš da su imale neki veliki izbor u životu: da ostanu na selu, bez posla i budućnosti ili da igraju na kartu „sve ili ništa“ u gradu, pa šta bude. One se u rijalitijima upravo i ponašaju u skladu s tim svojim izborom – nemaju šta da izgube. I tu su one zapravo mnogo manji problem od činjenice da im je to neko ponudio kao izlaz. Taj „neko“ je već mnogo bliži suštini problema...
Što se, pak, uvaženih borkinja tiče, situacije je potpuno drugačija. One već u rukama imaju sjajne karte – obrazovanje, posao, „linkove“, karijere, VIP prijatelje i poznanike... Ukratko, sve što bi se moglo poželeti. Bar ako imate ambicije da od svog života nešto napravite; da u nečemu nešto postignete i ostanete upamćeni po tome. Da, kako se to danas obično kaže, ne budete luzeri.
Ali, ne vredi i nema pomoći. Nije pomoglo ni to što su njih dve, za razliku od rijaliti borkinja, rasle na nekim sjajnim filmovima, što su čitale neke sjajne pisce i slušale odličan rokenrol. Šta vredi što ih je u mladosti pank sačuvao od turbo folka, kad danas pristaju na „grand“ fazone: šampanjac, kavijar, prada i ostale bedastoće tog mejnstrim „zgrabi dan“ stila života očigledno se pođednako uspešno primaju kod borkinja s obe strane.
I jednima i drugima „gledanost“ i rejtinzi (može i u domaćoj, i u stranoj valuti) najviša su tačka do koje seže njihova ambicija...
Jasna Budimirović