ИМАО ЈЕ 21 ГОДИНУ КАДА ЈЕ ДОБИО БУБРЕГ ОД МАЈКЕ Јакша Вучуревић због болести је ПРЕЖИВЉАВАО, а ево како данас живи

Дијагноза му је постављена у фебруару 2017. године, а орган је добио од мајке у октобру исте године.

- Болест ми је откривена случајно. Био сам на факултету и дешавало ми се да једном у недељи и два пута недељно повраћам, али нисам томе придавао неки значај. Био је испитни рок и нисам то узимао за озбиљно. Био сам трећа година Рударско-геолошког факултета у Београду. Имао сам висок притисак и био у болници у Кикинди, одакле су ме упутили у Нови Сад. Ту су ми и саопштили да ми је потребна замена бубрежне функције, односно или дијализа или трансплантација – испричао нам је Вучуревић који сада има 28 година и добро се осећа.

Јакша је имао четврти стадијум бубрежне инсуфицијенције и своје стање је одржавао дијетом, која је била веома ригорозна. Каже како је био јако мршав, без енергије, али је дијетом одржавао стање како не би ишао на дијализу.

- Преживљавао сам тих девет месеци до трансплантације. Било какав физички рад нисам могао да радим дуже од пет минута. Нисам могао ни да се пењем уз степенице. Замрзао сам годину на факултету и најтеже ми је пало то што сам био одвојен од колега. Више ме је нервирало то што седим кући, него што чекам на трансплантацију – казао је Вучуревић.

Управник Центра за трансплантацију ћелија, ткива и органа у Универзитетском клиничком центру Војводине професор др Игор Митић каже да је ове године у највећој покрајинској болници урађено осам трансплантација.

- Урађено је шест кадаверичних трансплантација бубрега и две сродничке, по једна од оца и мајке. Трансплантације и донорство органа треба да схватимо као цивилизацијско и људско достигнуће. Међутим, ми смо имали 13 потврђених можданих смрти и свега два пристанка, а обично имамо од 30 до 35 одсто пристанака породице. Нема солидарности и изгубили смо осећај доброчинства – истакао је професор Митић и додао како се дешава да ни подударни сродници не желе да дају орган.

Др Митић сматра како је неопходна едукација људи и више солидарности. Сматра како би о донорству органа требало да се огласе и цркве и верске заједнице, као што је то у другим земљама учињено. Тиме би се, сматра, стимулисале трансплантације и од кадаверичног и од сродничког донора.

Истовремено су почели да тестирају и његову мајку Мају и видели да је она адекватан донор. Чим је утврђена подударност ткива, пала је и одлука да ће му мајка дати орган. Проверени су, каже, сви могући органи и није смело да буде никакве инфекције, јер би она била кобна.

- Након трансплантације се узимају имуносупресивни лекови, како не бих одбацио бубрег, те су у почетку ту биле велике количине лекова, а морао сам и да будем изолован. Чак сам морао да идем на операцију вађења умњака, који још нису били избили, јер су они потенцијално опасни уколико би излазили после трансплантације – присетио се Вучуревић.

Припреме за трансплантацију су трајале две недеље, било је ту и разговора са психологом, а чекала се и одлука Етичке комисије. Конзилијум лекара је проверавао све резултате, како би се видело који мајчин бубрег ће бити узет и где ће Јакши да буде пласиран бубрег.

Експлантација и трансплантација су рађене истовремено, односно и он и мајка су у исто време оперисани. Био је месец дана у изолацији. Каже да су у соби поред њега била још тројица младих момака и сви су трансплантирани у року од седам дана. Напомиње да је он сада добро, као и његова мајка и да се код ње осим ожиљка ништа није променило.

- Контроле имам на сва два до три месеца. Осећам се одлично, бавим се спортом, прошле године сам трчао полумаратон, али сам се целе године припремао за њега. Од како сам добио бубрег завршио сам у року факултет и мастер, обишао сам 20 земаља. Радим у ИТ сектору, не бавим се својом струком, ја сам пројектни менаџер. Планирам да обиђем још 20 земаља, док ме бубрег служи, јер је просек трајања трансплантираног бубрега у Србији од 12 до 15 година – рекао је Вучуревић.

- Феноменалан је осећај што сад могу слободно да попијем пиће, као и када сам први пут појео пљескавицу после трансплантације. Ипак ја не живим као моји вршњаци. Не смем да се бавим неким екстремним физичким активностима, не могу да попијем алкохол. Али сам жив и здрав и то је најважније – поручио је Јакша Вучуревић.

Јакша је члан Удружења „Заједно за нови живот“ и истиче како је њихов циљ подизање свести о трансплантацији.

- Битно нам је што постоји иницијатива Министарства здравља да се поново покрене трансплантациони програм. У Новом Саду постоји изврстан тим нефролога, који су максимално посвећени пацијентима – истакао је Вучуревић.

Према његовим речима у Србији је од почетка ове године било укупно четири донора, односно четири породице су одобриле давање органа. Вучуревић каже како је захваљујући тим људима урађено 17 кадаверичних трансплантација и продужен је живот 17 људи. Од троје донора урађено је 16 трансплантација, а од четвртог је узет бубрег.

- У нашој земљи бубрег чека око 800 људи, јетру њих 80, а срце око 50. На листи је и велики број рожњача, а за плућа не постоји листа чекања, јер се то не ради у Србији. Министарство здравља је покренуло сарадњу са Белорусијом, па ће се тамо радити трансплантације, а и сада многи наши људи траже помоћ у тој земљи  - истакао је Вучуревић.

Љубица Петровић