IMAO JE 21 GODINU KADA JE DOBIO BUBREG OD MAJKE Jakša Vučurević zbog bolesti je PREŽIVLJAVAO, a evo kako danas živi

Dijagnoza mu je postavljena u februaru 2017. godine, a organ je dobio od majke u oktobru iste godine.

- Bolest mi je otkrivena slučajno. Bio sam na fakultetu i dešavalo mi se da jednom u nedelji i dva puta nedeljno povraćam, ali nisam tome pridavao neki značaj. Bio je ispitni rok i nisam to uzimao za ozbiljno. Bio sam treća godina Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Imao sam visok pritisak i bio u bolnici u Kikindi, odakle su me uputili u Novi Sad. Tu su mi i saopštili da mi je potrebna zamena bubrežne funkcije, odnosno ili dijaliza ili transplantacija – ispričao nam je Vučurević koji sada ima 28 godina i dobro se oseća.

Jakša je imao četvrti stadijum bubrežne insuficijencije i svoje stanje je održavao dijetom, koja je bila veoma rigorozna. Kaže kako je bio jako mršav, bez energije, ali je dijetom održavao stanje kako ne bi išao na dijalizu.

- Preživljavao sam tih devet meseci do transplantacije. Bilo kakav fizički rad nisam mogao da radim duže od pet minuta. Nisam mogao ni da se penjem uz stepenice. Zamrzao sam godinu na fakultetu i najteže mi je palo to što sam bio odvojen od kolega. Više me je nerviralo to što sedim kući, nego što čekam na transplantaciju – kazao je Vučurević.

Upravnik Centra za transplantaciju ćelija, tkiva i organa u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine profesor dr Igor Mitić kaže da je ove godine u najvećoj pokrajinskoj bolnici urađeno osam transplantacija.

- Urađeno je šest kadaveričnih transplantacija bubrega i dve srodničke, po jedna od oca i majke. Transplantacije i donorstvo organa treba da shvatimo kao civilizacijsko i ljudsko dostignuće. Međutim, mi smo imali 13 potvrđenih moždanih smrti i svega dva pristanka, a obično imamo od 30 do 35 odsto pristanaka porodice. Nema solidarnosti i izgubili smo osećaj dobročinstva – istakao je profesor Mitić i dodao kako se dešava da ni podudarni srodnici ne žele da daju organ.

Dr Mitić smatra kako je neophodna edukacija ljudi i više solidarnosti. Smatra kako bi o donorstvu organa trebalo da se oglase i crkve i verske zajednice, kao što je to u drugim zemljama učinjeno. Time bi se, smatra, stimulisale transplantacije i od kadaveričnog i od srodničkog donora.

Istovremeno su počeli da testiraju i njegovu majku Maju i videli da je ona adekvatan donor. Čim je utvrđena podudarnost tkiva, pala je i odluka da će mu majka dati organ. Provereni su, kaže, svi mogući organi i nije smelo da bude nikakve infekcije, jer bi ona bila kobna.

- Nakon transplantacije se uzimaju imunosupresivni lekovi, kako ne bih odbacio bubreg, te su u početku tu bile velike količine lekova, a morao sam i da budem izolovan. Čak sam morao da idem na operaciju vađenja umnjaka, koji još nisu bili izbili, jer su oni potencijalno opasni ukoliko bi izlazili posle transplantacije – prisetio se Vučurević.

Pripreme za transplantaciju su trajale dve nedelje, bilo je tu i razgovora sa psihologom, a čekala se i odluka Etičke komisije. Konzilijum lekara je proveravao sve rezultate, kako bi se videlo koji majčin bubreg će biti uzet i gde će Jakši da bude plasiran bubreg.

Eksplantacija i transplantacija su rađene istovremeno, odnosno i on i majka su u isto vreme operisani. Bio je mesec dana u izolaciji. Kaže da su u sobi pored njega bila još trojica mladih momaka i svi su transplantirani u roku od sedam dana. Napominje da je on sada dobro, kao i njegova majka i da se kod nje osim ožiljka ništa nije promenilo.

- Kontrole imam na sva dva do tri meseca. Osećam se odlično, bavim se sportom, prošle godine sam trčao polumaraton, ali sam se cele godine pripremao za njega. Od kako sam dobio bubreg završio sam u roku fakultet i master, obišao sam 20 zemalja. Radim u IT sektoru, ne bavim se svojom strukom, ja sam projektni menadžer. Planiram da obiđem još 20 zemalja, dok me bubreg služi, jer je prosek trajanja transplantiranog bubrega u Srbiji od 12 do 15 godina – rekao je Vučurević.

- Fenomenalan je osećaj što sad mogu slobodno da popijem piće, kao i kada sam prvi put pojeo pljeskavicu posle transplantacije. Ipak ja ne živim kao moji vršnjaci. Ne smem da se bavim nekim ekstremnim fizičkim aktivnostima, ne mogu da popijem alkohol. Ali sam živ i zdrav i to je najvažnije – poručio je Jakša Vučurević.

Jakša je član Udruženja „Zajedno za novi život“ i ističe kako je njihov cilj podizanje svesti o transplantaciji.

- Bitno nam je što postoji inicijativa Ministarstva zdravlja da se ponovo pokrene transplantacioni program. U Novom Sadu postoji izvrstan tim nefrologa, koji su maksimalno posvećeni pacijentima – istakao je Vučurević.

Prema njegovim rečima u Srbiji je od početka ove godine bilo ukupno četiri donora, odnosno četiri porodice su odobrile davanje organa. Vučurević kaže kako je zahvaljujući tim ljudima urađeno 17 kadaveričnih transplantacija i produžen je život 17 ljudi. Od troje donora urađeno je 16 transplantacija, a od četvrtog je uzet bubreg.

- U našoj zemlji bubreg čeka oko 800 ljudi, jetru njih 80, a srce oko 50. Na listi je i veliki broj rožnjača, a za pluća ne postoji lista čekanja, jer se to ne radi u Srbiji. Ministarstvo zdravlja je pokrenulo saradnju sa Belorusijom, pa će se tamo raditi transplantacije, a i sada mnogi naši ljudi traže pomoć u toj zemlji  - istakao je Vučurević.

Ljubica Petrović