Хркање изазива шлог и дијабетес

Лоше навике спавања, касни одласци у кревет, дуго гледање телевизије, седење за рачунаром, изласци, конзумирање алкохола и касни оброци, утичу на квалитет сна и дужину спавања.

Лош и испрекидан сан може да има озбиљне здравствене последице, од кардиоваскуларних болести до дијабетеса, али може да се одрази и на смањену концентрацију и буде разлог који доводи до саобраћајних несрећа. У Центру за патофизиологију дисања и респираторне поремећаје током спавања Института за плућне болести Војводине у Сремској Каменици кажу да је најчешћи поремећај спавања слип апнеја, односно потпуни прекид дисања, који се понавља више пута током ноћи.

Слип апнеја се степенује на основу броја прекида дисања на сат, а начелник Центра професор др Иван Копитовић каже да у неким случајевима нема потпуног прекида, већ је сужен лумен ждрела, а кад је смањен обим вентилације, прави се вртложно струјање ваздуха, односно хркање, које је симптом могуће слип апнеје.

- Више се јавља код мушкараца и код гојазних људи, а фактори ризика су и пушење, хипотиреоза, неке абнормалности кости структуре лица и усне дупље, односно деформације. То је и наследна болест. Сматра се да у општој популацији између 10 и 15 одсто људи има овај проблем – наводи професор Копитовић и додаје да сваке године имају између 500 и 600 новооткривених случајева, а да се чешће јавља код старијих људи, мада има случајева да се појави и у дечјем урасту, када је везано за трећи крајник.

Ризик до којег доводи слип апнеја су кардиоваскуларне болести, јер се прекидом дисања смањује кисеоник у крви, а то се дешава више десетина или више стотина пута током ноћи, па то траје сваку ноћ, недељама, месецима. Због пада кисеоника у крви, долази до многих проблема, који доводе до убрзане артеросклерозе и кардиоваскуларних болести, артеријске хипертензије, цереброваскуларног инсулта, односно шлога, склоности ка тромбоемболијама, али и ка развијању шећерне болести.

Лечење ових проблема подразумева да се пацијентим, током спавања, снимају витални параметри и то дисање, срчани рад, мождана активност, засићеност крви кисеоником. Примарна терапија подразумева коришћење апарата који помажу дисање, а постоји и могућност ношења стоматолошких протеза које онемогућавају затварање ждрела.

- Терапија је доживотна, а колапс ждрела не може да се отклони хируршки. Могућа је операција меког непца, које доприноси појави хркања, али то није гарантовано успешно. Пацијенти код нас на снимање долазе с упутом, али Републички фонд за здравствено осгурање не рефундира новац за апарате – наводи др Копитовић и напомиње да неки пацијенти током ноћи имају и по два застоја дисања на сваки минут.

На испитивање поремећаја сна дошао је и Ласло Ујхази који каже како годинама лоше спава, има необична буђења, трзања и гушења.

- Често се будим током ноћи, а не знам због чега. Због тога имам и проблеме током дана, јер то често буђење утиче на мене. Чекам вече да видим шта ће снимање да покаже – испричао је Ујхази.

У Центру за патофизиологију дисања и респираторне поремећаје током спавања постоје три собе, које личе на собе у домовима. Атмосфера је опуштена, јер и пацијенти треба да се опусте, како би могли да спавају. Пацијенте смештају у две собе, а средња остаје празна. Разлог је што су то интензивни хркачи и толико су гласни да једни друге пробуде. Снимак којји настане током ноћи, анализира се ујутро и пацијентима се одређује терапија.

Љ. Петровић

Фото: С. Шушњевић

Тениска лоптица за спавање на боку

За побољшање сна, осим коришћења апарата, неопходан и адекватан хигијенско-дијететски режим који подразумева да се не вечера након 18 часова, као и да се алкохол не конзумира касно, одлазак на спавање треба да буде у исто време, а важна је и позиција у сну, односно спавање на боку. У САД су пацијентима ушивали тениску лоптицу на пиџаму, која их је онда терала да се окрену на бок.