ХПВ вакцину родитељи купују, а педијатри је не дају
НОВИ САД: Нови Правилник о имунизацији становништва од заразних болести којим је уврштена вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ) као препоручена, примењује се пола године.
ХПВ је главни изазивач рака грлића материце, а Србија је по обољевању и смртности од ове болести на трећем месту у Европи. Проблем је што је вакцина препоручена, али не и обавезна, те је родитељи сами купују, али је питање да ли ће педијатри у домовима здравља хтети да је дају, јер се не зна да ли је испоштован “хладни ланац” у транспорту вакцине.
Светска здравствена организација поставила је глобалну елиминацију инфекције ХПВ у наредним годинама, која узрокује најмање пет врста рака. СЗО је стога препоручила да вакцинација против ХПВ буде укључена у Национални програм имунизације, што је Србија и учинила ставивши ову вакцину на листу препоручених у оквиру Националног календара имунизације од априла 2019.
Колико је вакцина ефикасна и безбедна показује искуство Аустралије, која би захваљујући свеобухватној и бесплатној имунизацији девојчица и дечака, која се примењује од 2005, према најавама, могла да искорени рак грлића материце до 2035. године. Имунизацијом је дошло до смањења ХПВ инфекције за 92 одсто. Једино масовним обухватом може да се изгради колективни имунитет и заувек искорени пет врста рака које изазива ХПВ, а то су карциноми грлића материце, рак пениса, рак вулве, рак ануса, рак ждрела. Такође, вакцином може да се превенира и појава гениталних кондилома који представљају велики јавно-здравствени проблем.
Имунолог др Срђа Јанковић из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој објашњава да је вакцина делотворна у спречавању преканцерозних промена, као и да спречава настанак рака грлића материце и још неколико типова злоћудних тумора код оба пола.
Рак грлића материце настаје споро и ефекат на смањење учесталости овог обољења може се очекивати тек за више година или деценија након увођења вакцине. Подаци показују да је у земљама где је цепиво уведено, већ дошло до драстичног смањења учесталости преканцерозних промена, а понегде је већ почео да опада и број тумора, каже Јанковић.
Држава јесте препознала имунизацију као најефикаснију заштиту од ХПВ, вакцина је уврштена у Правилник као препоручена, али не и обавезна. Оно што је важно јесте да та препорука не сме да остане “мртво слово на папиру”, него да и здравствени радници, родитељи и медији активно раде на промоцији вакцине, јер је препорука, са становишта струке, исто толико јака као и она која важи и за обавезне вакцине. Са становишта медицине, вакцина је делотворна, проверена, а искуства су добра у земљама у којима је уведена пре много година, истиче Јанковић.
Препорука у свету је да децу треба вакцинисати око 12 године, а најбитније је да се вакцинација обави пре него што особа дође у контакт с ХПВ.
ХПВ је једна од најчешћих инфекција. Сматра се да 80 одсто људи дође у контакт са вирусом. Од 180 врста вируса – за 18 се зна да имају онкогени потенцијал. Вируси 16 и 18, од којих штити вакцина, одговорни су за преко 70 одсто случајева рака грлића материце. ХПВ инфекција вирусима који изазивају рак, најчешће нема никакве симптоме. Поред типова 16 и 18 вакцина штити и од типова 6 и 11 који су одговорни за настанак преко 90 одсто гениталних кондилома. Вакцина је примарна превенција, односно заштита како до инфекције не би дошло.
Председница Удружења “Родитељ” Гордана Племић сматра како искуство Аустралије може да нам помогне у подизању свести о значају вакцинације и да инспирише Србију да настави с овом врстом заштите која води потпуној елиминацији рака.
Поред тога што имунизација од ХПВ-а није о трошку РФЗО, већ је родитељи купују, постоје и друге потешкоће. Пре свега педијатри у домовима здравља су неупућени на који начин вакцина може да се прими, а да се испоштује “хладни ланац” транспорта вакцине. Наиме, остале вакцине које су о трошку РФЗО, набављају се и организовано испоручују домовима здравља и специјализованим здравственим установама, поштујући све безбедносне протоколе транспорта и складиштења на одређеној температури, а према светским стандардима, напомиње Племић.
Међутим, с обзиром на то да је од априла месеца ове године вакцина против ХПВ-а постала препоручена, али не и обавезна, њену набавку и даље не финансира РФЗО. Нејасан је и нерегулисан начин и процедура дистрибуције вакцине, као и њено давање. Практично, имунизација се тренутно у домовима здравља спроводи само у ретким случајевима када је педијатар вољан да вакцинише дете вакцином против ХПВ, коју су родитељи купили у апотеци, и уколико доктор има поверења у родитеље да су ту вакцину купили непосредно пред долазак у дом здравља.
Љ. Петровић
