ХНВ тражи повлачење уџбеника у којим стоји да је хрватски варијанта српског језика
Негирање хрватског језика у уџбеницима у Србији није став групе аутора једног издавача већ упутство Института за српски језик Српске академије наука и уметности (САНУ), оценила је данас председница Хрватског националног већа (ХНВ) Јасна Војнић, сугеришући како би требало би признати да је то грешка и повући из употребе.
У уџбенику граматике групе аутора „С речи на дела“ за ученике осмих разреда, наводи се да српски, словеначки, македонски и бугарски језик припадају групи јужнославенских језика „а да Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци српски језик називају хрватски, босански, бошњачки и црногорски“.
Председница ХНВ у данашњем саопштењу, које преноси агенција Хина, наглашава како се таква дефиниција и подела јужнословенских језика не наводи само у том уџбенику већ у свим уџбеницима из српског језика за осми разред свих издавача у Републици Србији - Завода за уџбенике, Нови Логос, Klеtt, БИГЗ.
Реч је, како наводи Војнић, о ставу Института за српски језик САНУ према којме у јужнословенске језике спадају бугарски, македонски, словеначки и српски језик, а да се уз српски језик треба ставити напомена да Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци овај језик називају хрватским, босанским – бошњачким и црногорским језиком.
„Рекли бисмо да се ради о већ виђеној индоктринацији 'srpskog света' да нас нису збунили недавни догађаји у којима су чланови те исте Српске академије наука и уметности учествовали у приређивању 'Ричника буњевачког језика“, наводи у саопштењу Председница ХНВ у Србији.
Осврћући се на став САНУ о хрватском језику Јасна Војнић наводи да је Република Србија, ратификујући Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, уврстила и хрватски језик као мањински језик.
„Значи ли то да су упутства која даје Одбор за стандардизацију српског језика дискриминишући и да крше стандарде заштите мањина које је Република Србија прихватила и уврстила као дио свог законодавства?“, упитала је председница ХНВ.
Или ће се сада, додала је она, „признати грешка па ће сви ови уџбеници бити повучени из употребе као и када је уџбеник на хрватском језику прошле године био повучен због наводне грешке коју је само министар из медија уочио?“.
Министарство образовања Србије је у мају 2020. на иницијативу тадашњег министра Младена Шарчевића из употребе повукло уџбеник за хрватски језик због навођења податка да се о њему водила посебна брига у време НДХ.
Таблоид у Србији су, подсећа агенција Хина, тада објавили како се у настави на хрватском језику пропагира НДХ.
Поводом негирања постојања хрватског језика у уџбеницима за ученике основних школа у Србији реаговала је хрватска Влада и председник државе Зоран Милановић.
„Министарство спољних и европских послова има јасан задатак да изрази протест институцијама Србије. То је недопустиво, срамотна политика и недостатак поштовања према Хрватској као суседној земљи, па очекујемо да се то исправи“, наводи се у саопштењу хрватске владе објављеном на Твитеру.
Данас је тим поводом реаговао и Институт за хрватски језик и језикословље оценивши да је теза о негирању хрватског језика "апсурдна, научно неодржива и нетачна. (крај) вип