Годишње 400 жена у Србији умре од рака грлића материце

Ово је болест која је излечива и зато је изузетно важна превенција и то превентивни прегледи и вакцинација против ХП вируса - каже управник Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине професор др Тихомир Вејновић напомињући да се током ове целе седмице обележава Европска недеља превенције рака грлића материце.

Управо захваљујући превентивним преглдима и вакцинацији, Аустралија је успела потпуно да елиминише болест, а на добром путу да постигне исти резултат је и Шведска.

- То је велики мотив и зато је важна саадња са домовима здравља и општим болницама у целој Војводини, како би се спровели скрининг прегледи и вакцинација, али и подигла свест о значају превенције - истакао је др Вејновић.

У последњих десетак година у Клиници за гинекологију и акушерство имали су осам трудница код којих је у трудноћи откривен рак грлића материце.

- У четири случаја је била поодмакла трудноћа, а у четири трудноћа је била на почетку. Труднимо се да радимо поштедну операције, тако да су деца рођена у 50 одсто случајева - испричао је др Ђурђевић.

Управник Завода за гинекологију у Клиници професор др Срђан Ђурђевић навео је да је овај карцином други по учесталости код жена и да жене најчешће оболевају између 40. и 44. године.

- Превенцијом ова болест може да се спречи и зато је важно да свака жена бар једном у две до три године уради преглед са Папа тестом. Дуга је еволуција од преканцерозних промена до појаве карцинома и зато прегледи могу да буду на две до три године. За десет година имали смо 2.000 интервенција везаних за преканцерозне промене, а за 20 година 263 радикалне операције. Од укупног броја гинеколошких операција које урадимо, од 15 до 20 одсто везано је за карцином грлића материце - навео је др Ђурђевић.

Истакао је значај вакцинације против хуманог папилома вируса и напоменуо како се уз помоћ вакцине значајно смањује учесталост карцинома. Три вакцине у размаку од шест до 12 месеци, које се дају пре ступања у сексуалне односе, могу и до 95 осто да смање настанак болести.

Др Ђурђевић објашњава да пацијенткиње прво треба да иду на преглед код гинеколога у дом здравља и тамо им се у оквиру прегледа уради и Папа тест.

- Уколико је сумњив цитолошки налаз Папа теста, пацијенткиње се упућују у Поликлинику КЦВ и код нас на Клинику на додатне прегледе. Ако се промена открије раније, ради се мања интервенција. У том случају пацијенткиње чекају месец до два на операцију, јер болест има дугу еволуцију. Пацијенткиње са карциномом се одмах оперишу, без чекања, а уколико је немогуће да се уради операција, упућују се на даље лечење у друге установе - објаснио је др Ђурђевић.

Професор Ђурђевић је нагласио да је захваљујући редовним прегледима у Финској смањен број оболелих од овог млигнитета и сада се болест јавља код четири од 100.000 жена.

- Код нас на 100.000 оболи 21, до 22 жене, што је ипак помак на боље јер је раније тај број био већи и оболевале су 24 жене на 100.000 - навео је др Ђурђевић.

Када су тумори до два центиметра и без метастаза, успешност излечења је 95 одсто и др Ђурђевић је оценио да су у том случају одлични резултати.

- Добра је прогноза и ако су већи од два центиметра, а нема метастаза. Лошије су прогнозе уколико има метастаза и тада се пацијенткиње упућују на даље лечење, али и ту су код једне групе пацијенткиња добри резултати - истакао је др Ђурђевић.

Љ. Петровић