Гинеколог проф. др Срђан Ђурђевић урадио безмало 5.000 операција
„Тешко ми је да се суочим са ситуацијама када некоме не може да се помогне. Недавно је био случај пацијенткиње са локално узнапредовалим карциномом јајника који је захватио и мокраћну бешику након што је примила цитостатску терапију.
Пацијенткиња је била клинички свесна и стабилна, али су лекари одустали од операције, која је сложена и деликатна. При томе је сличан случај професор Ласло Унгар у Будимпешти успешно оперисао још давне 2001. године. Жао ми је када овакве ситуације не могу да се реше” – каже гинеколог професор др Срђан Ђурђевић иза којег је око 5.000 операција и 34 године рада.
У својој дугогодишњој пракси овај чувени хирург имао је различите случајеве, па и операције карцинома код трудница. Професор Ђурђевић каже како је у случајевима карцинома у трудноћи неопходан мултидисциплинарни приступ у којем су хирург онколог, акушер перинатолог, педијатар неонатолог, као и медикални онколог који се бави хемиотерапијом и психолог.
– Мора да се процени о каквом тумору се ради, колики је степен проширености, који је стадијум болести, у којем триместру трудноће је болест откривена, какво је стање плода, као и када је најбезбедније по живот плода да се трудноћа прекине, односно да се жена породи. Ту важе два правила. Прво је да се увек предност даје животу жене, а друго правило је да ништа не може да се предузме и учини без одобрења мајке. Неке жене ће бити спремне да жртвују свој живот ради живота плода, ако је присутна узнапредовала фаза болести – каже Ђурђевић и напомиње да је сваки случај јединствен, али да се у последњем триместру трудноће покушавају сачувати животи и мајке и плода.
Стручни рад најбоља реклама
Професор др Срђан Ђурђевић сматра да многи пацијенти не знају коме и где да се обрате за помоћ, упркос великој доступности информација, које се нарочито шире на друштвеним мрежама. Тако наводи да само у Новом Саду има више од 40 медицинских установа у којима може да се обави гинеколошки преглед.
– Рекламу ипак треба да представљају резултати стручног рада и препоруке лечених пацијената. Не могу да напредују они који не прихватају нове медицинске методе и поступке. У медицини постоји појам “континуирана едукација”, што значи да учење траје непрекидно, а стицање нових знања је немогуће без уплива модерне технологије. Предност у лечењу даје се минимално инвазивној хирургији, односно примени ендоскопских поступака, како би се постигла минимална хируршка траума – сматра професор Ђурђевић.
Управо стога му је највећа срећа када некоме уклони малигни тумор и микроскопски налаз покаже да је све уклоњено, да не требају цитостатици и зрачење. Како каже, тада зна да је све учинио.
Након вишедеценијског рада на Клиници за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Војводине, Ђурђевић је рад наставио приватној гинеколошкој болници “Генесис” и Општој болници у Сомбору. Недавно је у ОБ Сомбор имао пацијенткињу са комплетним пролапсом материце и вагине и гнојним процесом у вагиналној килној кеси, при чему су генитални органи, мокраћна бешика и део црева практично били напољу.
– Урађена је операција, извађена материца и остали органи враћени унутра. Операција је трајала око четири сата. Најдуже трају операције са мултиорганском ресекцијом, кад у њима учествују и други хирурзи. Такве операције трају од четири до седам сати – наглашава професор Ђурђевић и напомиње како је у малој карлици и трбушној дупљи скоро све операбилно, уколико су хирурзи довољно обучени и стручни, уколико у медицинској установи постоји мултидисциплинарни тим који пружа интензивну негу овим пацијентима и ако пацијент може физички и психички да поднесе процедуру.
Сматра да се у савременој медицини инсистира на мултидисциплинарном раду и формирању медицинских центара за сложене хируршке случајеве и процедуре.
– Најтеже у медицини је видети младог човека са неизлечивом болешћу, коме сте пружили све што сте могли, нажалост без успеха и онда учествујете у његовом крају и то саопштавате породици – истиче проф. др Ђорђевић.
Љубица Петровић