Функционери под лупом Агенције - драгоцености, новац, акције

Уколико буду усвојена решења из Нарта закона о спречавању корупције, Агенција ће, ако посумња да се у неком државном органу десио случај корупције или да постоји неки појачани коруптивни ризик, моћи да од државног органа затражи одређене податке на непосредни увид.



Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић у изјави за Танјуг појашњава да ће представници Агенције у оквиру овлашћења моћи да након најаве, у просторијама министарстава или било ког другог државног органа изврше непосредан увид у податке, било да су они складиштени у папирном или електронском формату.



"На тај начин ће моћи да утврде да ли је дошло до неког случаја корупције или постоји појачани коруптивни ризик", нагласио је Илић.



Када је у питању прибављање података који су битни Агенцији у њеном раду, Нацрт закона јој даје могућност да по олакшаној процедури - непосредно прибавља податке од банака и других финансијскх огранизација о рачунима јавних функционера.



Илић је прецизирао да ће Агенција то моћи да уради уз сагласност функционера чије податке тражи.



Овај Нацрт закона проширује и круг података које ће функционер бити дужан да пријави Агенцији.



На овај начин се, како је рекао државни секретар, врши додатни притисак на интегритет јавног функционера, који и сада мора да пријављује изузетно велики број података, али ако се усвоје решења из Нацрта, мораће да каже сваки детаљ своје имовинске карте.



"Јавни функционер ће морати Агенцији да пријави ако у свом дому поседује неку вредну уметничку слику, ако има одређене драгоцености или износ у готовом новцу у сефу или негде другде, ако има фирму, или је предузетник, ако поседује акције, у ком износу...", навео је Илић.



Он је указао да је све то битно и због питања не/спојивости ранијег посла и посла који обавља као јавни функционер.



На овај начин ће се, како је рекао, Агенцији олакшати посао провере искрености и тачности пријављених података о имовини. 



Нацрт закона о спречавању корупције Агенцији прописује и ново овлашћење да даје мишљење о процени ризика од корупције у нацртима одређених закона и подзаконских аката. 



Илић је указао да има случајева да се коруптивна ситуација или ризик омогући самим законом.



Да би се, како је истакао, такве ситуације предупредиле, прописано је да када државни орган приликом израде нацрта закона или подзаконског акта, процени да ли постоји коруптивни ризик, мора да пошаље тај пропис Агенцији која по посебној методологији утврђује да ли ризик постоји.



Ако државни орган није проценио да евентулани ризик може да постоји у неком пропису, Агенција може сама да затражи да јој се достави нацрт закона на проверу, навео је Илић.



Он сматра да ће то бити "моћан инструмент превенције који ће онемогућити да самим прописима долазимо у коруптивне ситуације".



Истичући да је Нацрт закона у потпуности усклађен са препорукама ГРЕЦО-а, Илић је напоменуо је управо по препоруци тог тела Нацртом предвиђено да Агенција поступа и по анонимним пријавама.



Указао је да се Нарцт налази на експертизи у Европској комисији, док је овде у току јавна расправа. 



Илић очекује да би закон, након што добије мисљења министарстава и "зелено светло" Владе, могао да се нађе пред народним посланицима већ у септембру.



Усвајање овог зкаона је, како је истакао, важно и због позитивног извештаја ГРЕЦО-а о напретку Србије у борби против корупције, који се очекује крајем октобра.



Нови закон треба да се зове Закон о спречавању корупције а не као до сада - Закон о Агенцији за борбу против корупције, а мења се име и Агенције, која би убудуће требало да се зове Агенција за спречавање корупције.