Funkcioneri pod lupom Agencije - dragocenosti, novac, akcije

Ukoliko budu usvojena rešenja iz Narta zakona o sprečavanju korupcije, Agencija će, ako posumnja da se u nekom državnom organu desio slučaj korupcije ili da postoji neki pojačani koruptivni rizik, moći da od državnog organa zatraži određene podatke na neposredni uvid.



Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić u izjavi za Tanjug pojašnjava da će predstavnici Agencije u okviru ovlašćenja moći da nakon najave, u prostorijama ministarstava ili bilo kog drugog državnog organa izvrše neposredan uvid u podatke, bilo da su oni skladišteni u papirnom ili elektronskom formatu.



"Na taj način će moći da utvrde da li je došlo do nekog slučaja korupcije ili postoji pojačani koruptivni rizik", naglasio je Ilić.



Kada je u pitanju pribavljanje podataka koji su bitni Agenciji u njenom radu, Nacrt zakona joj daje mogućnost da po olakšanoj proceduri - neposredno pribavlja podatke od banaka i drugih finansijskh ogranizacija o računima javnih funkcionera.



Ilić je precizirao da će Agencija to moći da uradi uz saglasnost funkcionera čije podatke traži.



Ovaj Nacrt zakona proširuje i krug podataka koje će funkcioner biti dužan da prijavi Agenciji.



Na ovaj način se, kako je rekao državni sekretar, vrši dodatni pritisak na integritet javnog funkcionera, koji i sada mora da prijavljuje izuzetno veliki broj podataka, ali ako se usvoje rešenja iz Nacrta, moraće da kaže svaki detalj svoje imovinske karte.



"Javni funkcioner će morati Agenciji da prijavi ako u svom domu poseduje neku vrednu umetničku sliku, ako ima određene dragocenosti ili iznos u gotovom novcu u sefu ili negde drugde, ako ima firmu, ili je preduzetnik, ako poseduje akcije, u kom iznosu...", naveo je Ilić.



On je ukazao da je sve to bitno i zbog pitanja ne/spojivosti ranijeg posla i posla koji obavlja kao javni funkcioner.



Na ovaj način će se, kako je rekao, Agenciji olakšati posao provere iskrenosti i tačnosti prijavljenih podataka o imovini. 



Nacrt zakona o sprečavanju korupcije Agenciji propisuje i novo ovlašćenje da daje mišljenje o proceni rizika od korupcije u nacrtima određenih zakona i podzakonskih akata. 



Ilić je ukazao da ima slučajeva da se koruptivna situacija ili rizik omogući samim zakonom.



Da bi se, kako je istakao, takve situacije predupredile, propisano je da kada državni organ prilikom izrade nacrta zakona ili podzakonskog akta, proceni da li postoji koruptivni rizik, mora da pošalje taj propis Agenciji koja po posebnoj metodologiji utvrđuje da li rizik postoji.



Ako državni organ nije procenio da eventulani rizik može da postoji u nekom propisu, Agencija može sama da zatraži da joj se dostavi nacrt zakona na proveru, naveo je Ilić.



On smatra da će to biti "moćan instrument prevencije koji će onemogućiti da samim propisima dolazimo u koruptivne situacije".



Ističući da je Nacrt zakona u potpunosti usklađen sa preporukama GRECO-a, Ilić je napomenuo je upravo po preporuci tog tela Nacrtom predviđeno da Agencija postupa i po anonimnim prijavama.



Ukazao je da se Narct nalazi na ekspertizi u Evropskoj komisiji, dok je ovde u toku javna rasprava. 



Ilić očekuje da bi zakon, nakon što dobije misljenja ministarstava i "zeleno svetlo" Vlade, mogao da se nađe pred narodnim poslanicima već u septembru.



Usvajanje ovog zkaona je, kako je istakao, važno i zbog pozitivnog izveštaja GRECO-a o napretku Srbije u borbi protiv korupcije, koji se očekuje krajem oktobra.



Novi zakon treba da se zove Zakon o sprečavanju korupcije a ne kao do sada - Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, a menja se ime i Agencije, koja bi ubuduće trebalo da se zove Agencija za sprečavanje korupcije.