Европска недеља тестирања на ХИВ и хепатитисе: Лечење потребно за 300 оболелих

Из тог разлога Удружење пацијената са болестима јетре “Хронос” организовало је онлајн трибину како би и у ванредним околностима подигло свест о заразним болестима, али и охрабрило надлежне да учине додатне напоре у циљу елиминације вирусних хепатитиса.

Актуелна пандемија променила је перцепцију вирусних болести широм света, али је и допринела да здравствене услуге, попут вакцинације, тестирања и лечење буду одложене или потпуно заустављене. Откако су откривени вируси хепатитис Б и хепатитис Ц, постигнут је значајан напредак и побољшани су животи многих људи широм света. Развијена је вакцина против хепатитиса Б, као и лек за инфекцију хепатитисом Ц. Међутим, ови вируси и даље убијају скоро 1,4 милиона људи сваке године. Од скоро 360 милиона људи који живе са вирусним хепатитисом широм света, само 12 одсто зна да их има, а тек два одсто се лечи.

О значају тестирања на вирусне хепатитисе на трибини говорила је инфектолог професорка др МилоткаФабри, која је напоменула да људи морају што раније да знају имају ли или не хепатитис Б или Ц. 

- То што мислимо да немамо вирус не мора ништа да значи, јер хепатитис може 10 до 15 година да не даје никакве симптоме и човек није ни свестан да га има. С једне стране болест напредује тихо до цирозе јетре, а са друге стране пацијент је потенцијални извор заразе. Зато је неопходно да се сви људи тестирају да би сазнали свој статус. Комерцијални тестови који се данас раде за детекцију хепатитиса Ц, показују збирна антитела која можда значе имуност, али много је чешће да пацијент ипак има активну болест и да је вирус присутан у крви. Због тога када се добије позитиван тест, обавезно се мора наставити тестирање у правцу доказивања самог вируса у крви ПЦР техником. Када се добије и овај позитиван тест, то значи да је болест активна. Данас је хепатитис Ц излечив и пацијент треба што пре да крене са лечењем. Што се тиче хепатитиса Б, он је неизлечив. Вирус се може ставити само под контролу, да мирује у јетри, али ниједним леком се не може да се избаци из јетрених ћелија. За доказивање хепатитиса Б ради се основни рутински тест на ХБсАгантигене. Уколико постоји инфекција, ти антигени су присутни у крви - објашњава др Фабри.

Вирусни хепатитиси су према законима Србије дефинисани као приоритет здравственог система, али на жалост у пракси то није тако, поготову када се ради о хепатитису Ц. Тачан број оболелих од овог хепатитиса у Србији се не зна, али на основу учесталости инфекције у околним земљама, претпоставља се да имамо око 70.000 хиљада заражених.

- Пацијенти уколико имају хепатитис Б или Ц у Србији се лече савременом антивирусном терапијом. За хепатитис Б терапија је иста као и у свим развијеним земљама. Та антивирусна терапија је у пуној мери доступна пацијентима и показује добре резултате. Што се тиче хепатитис Ц, ситуација је мало компликованија. Имамо савремену, директно делујућу антивирусну терапију која је високо ефикасна и која се добро подноси, али није доступна за све пацијенте. У нашој земљи ову терапију добијају само најугроженији и најболеснији пацијенти који имају цирозу, спремају се на трансплантацију, иду на дијализу или се лече од хемофилије. Али, то није типичан болесник са хепатитисом Ц у Србији. Он је средњих година, има благу упалу јетре и нема цирозу. За њега ова терапија није доступна и то покушавамо да променимо - рекао је на трибини председник Удружења инфектолога Србијепрофесор др Томислав Преведен, додајући да имамо потребе за лечењем око 300 пацијената годишње, а да нову антивирусну терапију прими само њих 120. 

Председница Удружење пацијената са болестима јетре “Хронос” Ивана Драгојевић, апеловала је на надлежне да убрзају питање националне стратегије за хепатитис и да се критеријуми РФЗО за добијање терапија релаксирају, како би се број лечених пацијената повећао. Према актуелним европским клиничким препорукама, сви пацијенти који болују од хроничног хепатитиса Ц и немају контраиндикација за терапију, требало би да се лече новим антивирусним лековима.

- Министарство здравља и РФЗО су годинама уназад добијали све потребне информације и аргументе који указују на погрешан приступ овом проблему, као и предлоге за почетак сучељавања који би нас довео до решења овог проблема, али ситуација са откривањем и лечењем пацијената и едукацијом опште популације је до данас непромењена. Пацијенти се по добијању дијагнозе сами сналазе, купују лекове о свом трошку, а у моменту кризе изазване ковид-19, често сами плаћају и дијагностику која је врло скупа. Како би Србија добила могућност да ухвати корак са земљама света и региона у лечењу, Удружења пацијената са болестима јетре „Хронос“, Удружење хемофиличара Србије и Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије, у сарадњи са релевантним струковним удружењима, је 2018.  покренуло иницијативу “Микро-елиминација ХЦВ у Србији”. То је прагматичнији приступу “разбијања” стратешких националних циљева ХЦВ елиминације у мање циљеве, за посебне популације пацијената. То подразумева да се елиминише хепатитис у специфичним популацијама, као што су затвореници, особе са хемофилијом, оболели од хроничне бубрежне инсуфицијенције на дијализи, деца - рекла је Драгојевић.

Љ. П.