Европска искуства у производњи обновљивих видова енергије

Како у разговору за „Дневник“ каже Снежана Седлар, потпредседница Скупштине АП Војводине, конференцију ће отворити министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у влади Републике Србије Бранислав Недимовић, који је пристао да после поздравног говора остане и одговара на питања учесника конференције у вези са биомасом.

"Такође, на конференцији ће се обратити и председник удружења топлана из Србије, затим, Марко Благојевић директор канцеларије за управљање јавним улагањима, из чијих фондова се финансира прелазак градских и општинских топлана са чврстих горива на биомасу. Ту су и високи представници УНДП-а, програма који у Србији финасијски подржава изградњу постројења на биомасу, али и развој тржишта биомасе. Затим, немачко друштво за међународну сарадњу ГИЗ који ради на развоју система квалитета и сертификације производа од биомасе. Позвани су сви релевантни субјекти који могу да помогну да се на најквалитетнији начин разговара о потенцијалима који нас у Војводини окружују, а које уопште не користимо, или их користимо у минималном проценту", истиче Седлар.

Који је циљ овог скупа?

"Циљ нам је да кроз организацију оваквог догађаја промовишемо АП Војводину и њене потенцијале и да користећи искуства других институција и регија у скорој будућности АП Војводина постане енергетски самоодржива, да се створе нова радна места у сектору обновљивих извора енергије и да се коришћењем локалних ресурса растерете buyеti општина. Велики број стручњака из области биомасе, који до сада није виђен у Србији, је једна од најважнијих референци за ову конференцију. Светски сајам обновљивих извора енергије из аустријског града Линца, који се сваке године одржава у фебруару и окупља више од 700 учесника из целог света, поставио је на свом сајту најаву за нашу конференцију. Учешће председника светске асоцијације за биомасу је изузетно значајно, као и долазак великог броја међународних компанија и предавача из Европе. Све ово је одлична илустрација доброг рада покрајинске администрације".

АЕР је један од суорганизатора овог скупа?

"Преко Скупштине европских регија успели смо да доведемо најбоље стручњаке из ове области у Нови Сад 16. новембра. АЕР је највећа мрежа регија у ширем подручју Европе и могућност да заједно са преко 150 регија делимо знања и промовишемо примере добре праксе из АП Војводине значи пуно. Захваљујући нашој доброј позицији у АЕР-у, потпредседник Скупштине АП Војводине Дамир Зобеница је и потпредседник ове организације, ми добијамо изузетну видљивост и могућност да представимо све квалитете које Војводина има". 

Какви су потенцијали око коришћења биомасе у Војводини и колико у том делу пратимо искуства развијенијих земаља?

"Нажалост, искоришћеност потенцијала је минимална.  Војводина је зависна од увоза, јер око 60 одсто енергената који се користе не потиче са територије Србије. Пољопривредна биомаса (остаци у ратарству, сточарству, воћарству, виноградарству и примарној преради воћа) доступна је у Војводини и њен потенцијал износи око 6,2 милиона тона, али степен њеног искоришћења није већи од два одсто. По подацима Привредне коморе Војводине, капацитет биомасе из стајског ђубрива из сточарства је 3,6 милиона тона. Значи, постоје потенцијали, али их за сада не користимо. У Аустрији постоје села која су енергетски самоодржива, а покрајина Горња Аустрија планира да до 2030. године 100 процената енергије добија из обновљивих извора, највише из биомасе. У Шведској чак и увозе ђубриво из иностранства, јер га прерађују и користе за прављење топлотне енергије".

Какви су институционални потенцијали у области обновљивих извора енергије у смислу законске регулативе?

"Наша држава последњих година ради пуно на давању подршке, и промоцији изградње малих постројења на биомасу и биогас, а циљеви постављени  у Националном акционом плану Републике Србије за обновљиве изворе енергије за 2020. годину су 100 мегавата инсталираног капацитета за електричну енергију из чврсте биомасе и 30 мегавата из биогаса. Према распоређености становништва, претпоставља се да се у Војводини користи 30 мегавата чврсте биомасе и 10 мегавата биогаса. И ова конференција је начин да се представе предности биомасе и подстакне њено веће коришћење, како бисмо стигли развијеније европске државе".

Колика је међу становницима Војводине, поготово међу пољопривредницима, развијена свест о употреби биомасе?

"Истакла бих да ми у Србији, а поготово у Војводини, не смемо да заборавимо да је биомаса обновљива, да се узгаја на нашим њивама и да се ствара сваког дана у нашим стајама. На пример, Република Србија увела је подстицајне тарифе за производњу електричне енергије из биомасе и биогаса на републичком нивоу. Енергетски систем заснован на обновљивим изворима енергије као што је биомаса може да траје заувек. Међутим, производња биомасе мора да буде одржива. То значи да развојем постројења на биомасу, ми стварамо и нова радна места у производњи биомасе".

Домаћи примери добре праксе

Снежана Седлар истиче да би се већим коришћењем био-маса, како за производњу електричне енергије, тако и за грејање, покренула привреда на локалном и регионалном нивоу:

"Биоенергија омогућује да се издаци потрошача за енергију задржавају у региону уместо да се ова средства плаћају некој страној земљи.  Стога, биомаса јача кружну привреду на регионалном нивоу. О свему овоме, као и о подстицајима државе, причаћемо на конференцији 16. новембра, а 17. новембра идемо у студијску посету ТЕ-ТО Сремска Митровица која је прва топлана у Србији на биомасу, као и у Институт за низијско шумарство које је радом и памећу домаћих стручњака развила адаптиране брзорастуће врсте енергетских засада за наше климатске услове што је у основи најзначајнија карика за свако даље планирање, развој инвестиционих пројеката и укупан развој тржишта биомасе у Србији", каже Седлар.

Александар Савановић