Evropska iskustva u proizvodnji obnovljivih vidova energije

Kako u razgovoru za „Dnevnik“ kaže Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, konferenciju će otvoriti ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u vladi Republike Srbije Branislav Nedimović, koji je pristao da posle pozdravnog govora ostane i odgovara na pitanja učesnika konferencije u vezi sa biomasom.

"Takođe, na konferenciji će se obratiti i predsednik udruženja toplana iz Srbije, zatim, Marko Blagojević direktor kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, iz čijih fondova se finansira prelazak gradskih i opštinskih toplana sa čvrstih goriva na biomasu. Tu su i visoki predstavnici UNDP-a, programa koji u Srbiji finasijski podržava izgradnju postrojenja na biomasu, ali i razvoj tržišta biomase. Zatim, nemačko društvo za međunarodnu saradnju GIZ koji radi na razvoju sistema kvaliteta i sertifikacije proizvoda od biomase. Pozvani su svi relevantni subjekti koji mogu da pomognu da se na najkvalitetniji način razgovara o potencijalima koji nas u Vojvodini okružuju, a koje uopšte ne koristimo, ili ih koristimo u minimalnom procentu", ističe Sedlar.

Koji je cilj ovog skupa?

"Cilj nam je da kroz organizaciju ovakvog događaja promovišemo AP Vojvodinu i njene potencijale i da koristeći iskustva drugih institucija i regija u skoroj budućnosti AP Vojvodina postane energetski samoodrživa, da se stvore nova radna mesta u sektoru obnovljivih izvora energije i da se korišćenjem lokalnih resursa rasterete buyeti opština. Veliki broj stručnjaka iz oblasti biomase, koji do sada nije viđen u Srbiji, je jedna od najvažnijih referenci za ovu konferenciju. Svetski sajam obnovljivih izvora energije iz austrijskog grada Linca, koji se svake godine održava u februaru i okuplja više od 700 učesnika iz celog sveta, postavio je na svom sajtu najavu za našu konferenciju. Učešće predsednika svetske asocijacije za biomasu je izuzetno značajno, kao i dolazak velikog broja međunarodnih kompanija i predavača iz Evrope. Sve ovo je odlična ilustracija dobrog rada pokrajinske administracije".

AER je jedan od suorganizatora ovog skupa?

"Preko Skupštine evropskih regija uspeli smo da dovedemo najbolje stručnjake iz ove oblasti u Novi Sad 16. novembra. AER je najveća mreža regija u širem području Evrope i mogućnost da zajedno sa preko 150 regija delimo znanja i promovišemo primere dobre prakse iz AP Vojvodine znači puno. Zahvaljujući našoj dobroj poziciji u AER-u, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Damir Zobenica je i potpredsednik ove organizacije, mi dobijamo izuzetnu vidljivost i mogućnost da predstavimo sve kvalitete koje Vojvodina ima". 

Kakvi su potencijali oko korišćenja biomase u Vojvodini i koliko u tom delu pratimo iskustva razvijenijih zemalja?

"Nažalost, iskorišćenost potencijala je minimalna.  Vojvodina je zavisna od uvoza, jer oko 60 odsto energenata koji se koriste ne potiče sa teritorije Srbije. Poljoprivredna biomasa (ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća) dostupna je u Vojvodini i njen potencijal iznosi oko 6,2 miliona tona, ali stepen njenog iskorišćenja nije veći od dva odsto. Po podacima Privredne komore Vojvodine, kapacitet biomase iz stajskog đubriva iz stočarstva je 3,6 miliona tona. Znači, postoje potencijali, ali ih za sada ne koristimo. U Austriji postoje sela koja su energetski samoodrživa, a pokrajina Gornja Austrija planira da do 2030. godine 100 procenata energije dobija iz obnovljivih izvora, najviše iz biomase. U Švedskoj čak i uvoze đubrivo iz inostranstva, jer ga prerađuju i koriste za pravljenje toplotne energije".

Kakvi su institucionalni potencijali u oblasti obnovljivih izvora energije u smislu zakonske regulative?

"Naša država poslednjih godina radi puno na davanju podrške, i promociji izgradnje malih postrojenja na biomasu i biogas, a ciljevi postavljeni  u Nacionalnom akcionom planu Republike Srbije za obnovljive izvore energije za 2020. godinu su 100 megavata instaliranog kapaciteta za električnu energiju iz čvrste biomase i 30 megavata iz biogasa. Prema raspoređenosti stanovništva, pretpostavlja se da se u Vojvodini koristi 30 megavata čvrste biomase i 10 megavata biogasa. I ova konferencija je način da se predstave prednosti biomase i podstakne njeno veće korišćenje, kako bismo stigli razvijenije evropske države".

Kolika je među stanovnicima Vojvodine, pogotovo među poljoprivrednicima, razvijena svest o upotrebi biomase?

"Istakla bih da mi u Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, ne smemo da zaboravimo da je biomasa obnovljiva, da se uzgaja na našim njivama i da se stvara svakog dana u našim stajama. Na primer, Republika Srbija uvela je podsticajne tarife za proizvodnju električne energije iz biomase i biogasa na republičkom nivou. Energetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije kao što je biomasa može da traje zauvek. Međutim, proizvodnja biomase mora da bude održiva. To znači da razvojem postrojenja na biomasu, mi stvaramo i nova radna mesta u proizvodnji biomase".

Domaći primeri dobre prakse

Snežana Sedlar ističe da bi se većim korišćenjem bio-masa, kako za proizvodnju električne energije, tako i za grejanje, pokrenula privreda na lokalnom i regionalnom nivou:

"Bioenergija omogućuje da se izdaci potrošača za energiju zadržavaju u regionu umesto da se ova sredstva plaćaju nekoj stranoj zemlji.  Stoga, biomasa jača kružnu privredu na regionalnom nivou. O svemu ovome, kao i o podsticajima države, pričaćemo na konferenciji 16. novembra, a 17. novembra idemo u studijsku posetu TE-TO Sremska Mitrovica koja je prva toplana u Srbiji na biomasu, kao i u Institut za nizijsko šumarstvo koje je radom i pameću domaćih stručnjaka razvila adaptirane brzorastuće vrste energetskih zasada za naše klimatske uslove što je u osnovi najznačajnija karika za svako dalje planiranje, razvoj investicionih projekata i ukupan razvoj tržišta biomase u Srbiji", kaže Sedlar.

Aleksandar Savanović