Ђорђе Тадић - неуморни промотер завичајних знаменитости и лепота

Наравно, у поставкама увек је на првом месту Новак Радонић (1826–1890), истакнути сликар, нарочито портетиста, али и писац „Молских мудровања”, које већ генерацијама читају и препричавају његови суграђани.  

“ Ништа мање нису славна његова браћа Иларион (1871–1932), епископ тузлански и вршачки, те Јован Радонић (1873–1956), који је завршио у Београду као посланик, био румунски, чешки и српски академик те велики историчар, увршћен и у престижни ТВ серијал „Заборављени умови Србије” – подсећа Тадић. – Много је сарађивао с Иларионом Руварцем, једним од зачетника критичког пера у домаћој историографији, и често боравио у манастиру Гргетег, чији је он био игуман. “

Међу знаменитима је и Глигорије Трлајић (1766–1811), који је стигао до Русије и у Харкову именован за универзитетског професора. Владику горњокарловачког Саву Трлајића (1884–1941), после невиђених мучења, погубиле су усташе, а 1998. је проглашен за свеца. Тадић наглашава да се ретко које место може похвалити тиме да је завичај тројице епископа СПЦ јер је родом из Мола и актуелни будимски Лукијан (Пантелић).

“Скупио сам и доста старих анзискарата Мола, које сведоче о некадашњој лепоти наше вароши – поносно прича Тадић. – Многи мотиве не препознају, па им објашњавам шта је на њима и како је било пре. На пристаниште су стизали пароброди на путу од Земуна до Сегедина. “

На једној разгледници је снимљен познати хоровођа, педагог и композитор тамбурашке класике Јоца Млинко Мимика (1876–1962) док с пријатељима плови чамцем по Тиси. Родом из Суботице, дуго је живео и стварао у Молу, где је и сахрањен. Остала је иза њега „Буњевка“ и „Мимикино коло“, те доста антолигијских дела, а најпознатије је „Пред pеnyеrom процветала ружа“ на стихове буњевачког песника Ивана Петраша.   

М. Митровић