Đorđe Tadić - neumorni promoter zavičajnih znamenitosti i lepota
Pasionirani filatelista, kolekcionar i poštovalac znamenitosti iz prošlosti svoga Mola Đorđe Tadić, kad god je prilika, sugrađane obraduje prigodnom izložbom svojih zbirki. Mali deo izložio je nedavno i na tradicionalim „Danima Mola”.
Naravno, u postavkama uvek je na prvom mestu Novak Radonić (1826–1890), istaknuti slikar, naročito portetista, ali i pisac „Molskih mudrovanja”, koje već generacijama čitaju i prepričavaju njegovi sugrađani.
“ Ništa manje nisu slavna njegova braća Ilarion (1871–1932), episkop tuzlanski i vršački, te Jovan Radonić (1873–1956), koji je završio u Beogradu kao poslanik, bio rumunski, češki i srpski akademik te veliki istoričar, uvršćen i u prestižni TV serijal „Zaboravljeni umovi Srbije” – podseća Tadić. – Mnogo je sarađivao s Ilarionom Ruvarcem, jednim od začetnika kritičkog pera u domaćoj istoriografiji, i često boravio u manastiru Grgeteg, čiji je on bio iguman. “
Među znamenitima je i Gligorije Trlajić (1766–1811), koji je stigao do Rusije i u Harkovu imenovan za univerzitetskog profesora. Vladiku gornjokarlovačkog Savu Trlajića (1884–1941), posle neviđenih mučenja, pogubile su ustaše, a 1998. je proglašen za sveca. Tadić naglašava da se retko koje mesto može pohvaliti time da je zavičaj trojice episkopa SPC jer je rodom iz Mola i aktuelni budimski Lukijan (Pantelić).
“Skupio sam i dosta starih anziskarata Mola, koje svedoče o nekadašnjoj lepoti naše varoši – ponosno priča Tadić. – Mnogi motive ne prepoznaju, pa im objašnjavam šta je na njima i kako je bilo pre. Na pristanište su stizali parobrodi na putu od Zemuna do Segedina. “
Na jednoj razglednici je snimljen poznati horovođa, pedagog i kompozitor tamburaške klasike Joca Mlinko Mimika (1876–1962) dok s prijateljima plovi čamcem po Tisi. Rodom iz Subotice, dugo je živeo i stvarao u Molu, gde je i sahranjen. Ostala je iza njega „Bunjevka“ i „Mimikino kolo“, te dosta antoligijskih dela, a najpoznatije je „Pred penyerom procvetala ruža“ na stihove bunjevačkog pesnika Ivana Petraša.
M. Mitrović