ДИСКРИМИНАЦИЈА НИЈЕ СЛОБОДА ГОВОРА Трибина "Говор слободе - говор мржње" одржана у Ректорату новосадског Универзитета (ФОТО)

У фокусу трибине биле су друштвене норме које брину младог човека, шта је у јавном простору Универзитета неприхватљиво, где су границе говора слободе и због чега су студенти дигли глас.

- Сматрамо да је веома важно повезивање вере и цркве, јер шта вреде снага и енергија без мудрости и мира - поручио је студент-проректор Дамјан Вакањац. - Универзитет у Новом Саду, који броји готово 50.000 студената, у последње време задесила су различита искушења, где су наши студенти само на основу националне и верске припадности нападнути као у најстрашнија фашистичка времена. Као студенти, одлучили смо да станемо на крај томе да нас третирају као геноцидне само зато што смо православне вероисповести, да кажемо да то није тако, али и да својим делом и примером то покажемо. Српски народ је кроз историју прогањан и зверски убијан, али, следећи Христов пут, знамо да је смрт смрћу равно побеђена. Када говоримо о слободи говора, лаички речено, свако има право да изнесе своје мишљење. Лично сматрам да је танка граница између слободе говора и говора мржње, јер ако етикетирате, нападате и дискриминишете одређену етничку и верску заједницу, за мене то није слобода говора, већ класичан говор мржње, без обзира на то о коме је реч. Професори нису професори само за катедром, они својим делом треба да дају пример нама, студентима и младима, како треба да се понашамо и који су то етички и морални кодекси којих треба да се придржавамо. То шта се догодило није само тема универзитета, него читавог друштва, која све нас мора да натера да добро размислимо шта смо то дозволили и шта се дешава у установи која треба да школује наше младе који би требало да воде овај град и државу.

Организатори трибине су Управа парохије при Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду и Студентски парламент Универзитета у Новом Саду, а реч су имали и епископ бачки др Иринеј и професор др Слободан Антонић.

- Нови нараштај не прихвата изопачене идеје једног дела старијег нараштаја у нашој  земљи и нашем народу, али је вољан да на основама вере прихвати сваки облик идентитета - рекао је епископ бачки др Иринеј. - То се види из чињенице да вечерас на овој трибини седимо као пријатељи. Желео бих да се надовежем на то што је студент проректор изрекао - зашто храм треба да буде баш на месту страдања, жртава новосадске рације и свих пострадалих мученика? Немамо никакво морално право да те жртве прећуткујемо, немамо право на позив на освету и мржњу према потомцима. Као што знамо, никад није цео народ био на страни зла, тако ни нама нико не може приписати да мрзимо читаве народе, да смо проблематични, још мање да смо геноцидан народ. Желим посебно да нагласим то да није никакав каприц или хир жеља и одлука већине, не треба мислити да су Лиманци против изградње храма, напротив. То је групица људи, нема их много, али су бучни. Принципијелно бих рекао да су хришћански храмови почели да се граде на месту страдања мученика, о томе сведоче римске и многе друге катакомбе. Сматрало се да су то најприкладнија места за молитву и богослужење.

Б. Павковић