Директор Вода Војводине: Екологија не сме бити рекреативна

Фото: Dnevnik.rs

НОВИ САД: Екологијом и питањем вода се не можемо бавити рекреативно, кад кажем рекреативно мислим без озбиљног новца. Оквирне директиве Европске уније су дефинисале тај проблем и зна се шта би требало радити. Знамо какав је приступ у томе – врло рестриктиван, каже у разговору за “Дневник” Славко Врнџић, директор ЈВП “Воде Војводине”.

Али код нас, наставља наш саговорник, ако би затворили неког великог загађивача, одмах би се створио притисак да се то не ради због социјално-економских разлога.

С друге стране, тешко се долази до новца за велике еколошке пројекте и иако су еколошки проблеми на неки начин и лични изазови, неће то ићи лако јер као што је закључено на дебати о води, организованој у САНУ, нама је генерално за аспект уређења вода на еколошки прихватљивом нивоу, потребно неколико милијарди евра, оцењује Врнџић.

Према његовим речима, многа питања ће се озбиљно решавати вероватно тек када се о томе постигну договори са ЕУ од које се очекује неопходна помоћ, а нама је преостало да се до тада бавимо одржавањем и, колико је могуће, унапређењем.

Највеће инвестиције у овој години имали смо у области регионалних система за наводњавање. Укупна вредност је око 1,5 милијарди динара и у питању је 11 пројеката који су покренути ове године и још су у току.

И у наредној години ће наводњавање бити примарно у инвестиционом смислу јер очекујемо старт 15 нових пројеката који су спремни, а припремаће се још толико за 2019. обзиром да је продужен рок могућности финансирања из Абу-даби фонда.

Очекујем да ћемо на тај начин обезбедити систем и инфраструктуру за наводњавање још близу 350.000 хектара чиме би се, с већ постојећим системима, приближили европском просеку. Поента тих система јесте да се искористе и да вода заврши у браздама, а не само да тече кроз атаре, поручио је Врнџић.

Како каже, тренутно се из система који је у надлежности “Вода Војводине” наводњава око 60-70 хиљада хектара који су евидентирани, али да се процењује да је под заливним системима преко 100 хиљада хектара.

Та разлика су практично дивљи системи који узимају воду из подземних водоносних издана који нису обновљиви, а који се користе без контроле са врло могућим лошим последицама у будућности. Зато градимо ове регионалне мреже како би пољопривреди омогућили коришћење, најјефтиније и еколошки најприхватљивије површинске воде, објашњава Врнџић.

Осим инвестиција у системе наводњавања, још око 500 милиона динара је уложено у одржавање каналских мрежа, реконструкцију објеката и у превенцију од поплава, док је део усмерен на набавку нове опреме.

Између осталог, завршена је реконструкција новосадске преводнице где је рађена комплетна хидро-машинска опрема и санирање врата преводнице, ојачани су неки насипи на Сави и Дунаву и то су углавном наше редовне активности, каже наш саговорник.

Према његовим речима, климатске промене су нешто с чиме ће се суочити не само водопривреда већ комплетна заједница и тешко је прогнозирати на дуже стазе у ком правцу ће то све ићи.

Евидентно је да смо изложени климатским променама што се код нас огледа у екстремним поплавама попут 2014. и изузетно сушним годинама попут ове. Већина наших активности ка ширењу заливних система и одбрани од поплава јесу саме по себи и превенција од климатских промена. Ове године није било екстремних догађаја који би се директно могли везати за јачи утицај климатских промена јер ниједна река није пресушила, нити је било рекордно ниских водостаја код већих река. Међутим, управо сада код нас се ради анализа линије одбране на Тиси, јер су у Мађарској већ извршили корекције и линије одбране подигли на више коте управо узимајући у обзир утицај климатских промена. То ћемо на неким местима урадити и ми, а сигурно је да ћемо о њима морати све више да размишљамо, каже Славко Врнџић.

Велики бачки канал у Врбасу и део тока Криваје око Бачке Тополе сматрају се тренутно најзагађенијим водама на територији Војводине.

То је од старта врло комплексан проблем за решавање, јер практично имате канализационе мреже Црвенке, Куле и Врбаса с комплетном привредом која је управо на овом потезу врло развијена и сва отпадна вода мање-више заврши у тих шест километара тока кроз Врбас. Услов свих услова да се тај део канала очисти јесте почетак рада Централног постројења за пречишћавање отпадних вода чија изградња и опремање у Врбасу још нису завршени. Када оно буде у пуној функцији моћи ћемо да спроведемо план за чишћење те деонице канала, каже Врнџић.

Према његовим речима, постоји идејни пројекат, али сада се јавио проблем одлагања талога и муља којег по процени има око 360.000 кубика.

Иако постоје решења урађена на ПМФ-у за неутралисање тог муља, уз помоћ глине и других компонената који би обезбедили стабилност и безбедност тог материјала, током јавног увида код грађана се јавио отпор јер су касете за одлагање планиране у близини канала и неких делова насеља.

Разумем и њихову забринутост због толиких година у којима је канала све више и више је загађиван, али мислим да се не може очекивати да се муљ из канала одлаже и третира негде ван територије општине Врбас као што постоје неки предлози са локалног нивоа, јер проблем је ту настао и логично је да се ту и решава. С Кривајом је слична ситуација јер је и тамо присутно индустријско и канализационо загађење с тим што у једном делу има проблем са спирањем пољопривредне хемије. Оно што разликује ова два случаја јесте што решавање проблема канала у Врбасу ипак доста одмакло у односу на Бачку Тополу где се тек планира. Екологија је, на жалост, још увек привилегија богатих, закључује директор “Вода Војводине”, Славко Врнџић.

Нико Перковић