Direktor Voda Vojvodine: Ekologija ne sme biti rekreativna
NOVI SAD: Ekologijom i pitanjem voda se ne možemo baviti rekreativno, kad kažem rekreativno mislim bez ozbiljnog novca. Okvirne direktive Evropske unije su definisale taj problem i zna se šta bi trebalo raditi. Znamo kakav je pristup u tome – vrlo restriktivan, kaže u razgovoru za “Dnevnik” Slavko Vrndžić, direktor JVP “Vode Vojvodine”.
Ali kod nas, nastavlja naš sagovornik, ako bi zatvorili nekog velikog zagađivača, odmah bi se stvorio pritisak da se to ne radi zbog socijalno-ekonomskih razloga.
S druge strane, teško se dolazi do novca za velike ekološke projekte i iako su ekološki problemi na neki način i lični izazovi, neće to ići lako jer kao što je zaključeno na debati o vodi, organizovanoj u SANU, nama je generalno za aspekt uređenja voda na ekološki prihvatljivom nivou, potrebno nekoliko milijardi evra, ocenjuje Vrndžić.
Prema njegovim rečima, mnoga pitanja će se ozbiljno rešavati verovatno tek kada se o tome postignu dogovori sa EU od koje se očekuje neophodna pomoć, a nama je preostalo da se do tada bavimo održavanjem i, koliko je moguće, unapređenjem.
I u narednoj godini će navodnjavanje biti primarno u investicionom smislu jer očekujemo start 15 novih projekata koji su spremni, a pripremaće se još toliko za 2019. obzirom da je produžen rok mogućnosti finansiranja iz Abu-dabi fonda.
Očekujem da ćemo na taj način obezbediti sistem i infrastrukturu za navodnjavanje još blizu 350.000 hektara čime bi se, s već postojećim sistemima, približili evropskom proseku. Poenta tih sistema jeste da se iskoriste i da voda završi u brazdama, a ne samo da teče kroz atare, poručio je Vrndžić.
Kako kaže, trenutno se iz sistema koji je u nadležnosti “Voda Vojvodine” navodnjava oko 60-70 hiljada hektara koji su evidentirani, ali da se procenjuje da je pod zalivnim sistemima preko 100 hiljada hektara.
Ta razlika su praktično divlji sistemi koji uzimaju vodu iz podzemnih vodonosnih izdana koji nisu obnovljivi, a koji se koriste bez kontrole sa vrlo mogućim lošim posledicama u budućnosti. Zato gradimo ove regionalne mreže kako bi poljoprivredi omogućili korišćenje, najjeftinije i ekološki najprihvatljivije površinske vode, objašnjava Vrndžić.
Osim investicija u sisteme navodnjavanja, još oko 500 miliona dinara je uloženo u održavanje kanalskih mreža, rekonstrukciju objekata i u prevenciju od poplava, dok je deo usmeren na nabavku nove opreme.
Između ostalog, završena je rekonstrukcija novosadske prevodnice gde je rađena kompletna hidro-mašinska oprema i saniranje vrata prevodnice, ojačani su neki nasipi na Savi i Dunavu i to su uglavnom naše redovne aktivnosti, kaže naš sagovornik.
Evidentno je da smo izloženi klimatskim promenama što se kod nas ogleda u ekstremnim poplavama poput 2014. i izuzetno sušnim godinama poput ove. Većina naših aktivnosti ka širenju zalivnih sistema i odbrani od poplava jesu same po sebi i prevencija od klimatskih promena. Ove godine nije bilo ekstremnih događaja koji bi se direktno mogli vezati za jači uticaj klimatskih promena jer nijedna reka nije presušila, niti je bilo rekordno niskih vodostaja kod većih reka. Međutim, upravo sada kod nas se radi analiza linije odbrane na Tisi, jer su u Mađarskoj već izvršili korekcije i linije odbrane podigli na više kote upravo uzimajući u obzir uticaj klimatskih promena. To ćemo na nekim mestima uraditi i mi, a sigurno je da ćemo o njima morati sve više da razmišljamo, kaže Slavko Vrndžić.
Veliki bački kanal u Vrbasu i deo toka Krivaje oko Bačke Topole smatraju se trenutno najzagađenijim vodama na teritoriji Vojvodine.
To je od starta vrlo kompleksan problem za rešavanje, jer praktično imate kanalizacione mreže Crvenke, Kule i Vrbasa s kompletnom privredom koja je upravo na ovom potezu vrlo razvijena i sva otpadna voda manje-više završi u tih šest kilometara toka kroz Vrbas. Uslov svih uslova da se taj deo kanala očisti jeste početak rada Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda čija izgradnja i opremanje u Vrbasu još nisu završeni. Kada ono bude u punoj funkciji moći ćemo da sprovedemo plan za čišćenje te deonice kanala, kaže Vrndžić.
Prema njegovim rečima, postoji idejni projekat, ali sada se javio problem odlaganja taloga i mulja kojeg po proceni ima oko 360.000 kubika.
Iako postoje rešenja urađena na PMF-u za neutralisanje tog mulja, uz pomoć gline i drugih komponenata koji bi obezbedili stabilnost i bezbednost tog materijala, tokom javnog uvida kod građana se javio otpor jer su kasete za odlaganje planirane u blizini kanala i nekih delova naselja.
Razumem i njihovu zabrinutost zbog tolikih godina u kojima je kanala sve više i više je zagađivan, ali mislim da se ne može očekivati da se mulj iz kanala odlaže i tretira negde van teritorije opštine Vrbas kao što postoje neki predlozi sa lokalnog nivoa, jer problem je tu nastao i logično je da se tu i rešava. S Krivajom je slična situacija jer je i tamo prisutno industrijsko i kanalizaciono zagađenje s tim što u jednom delu ima problem sa spiranjem poljoprivredne hemije. Ono što razlikuje ova dva slučaja jeste što rešavanje problema kanala u Vrbasu ipak dosta odmaklo u odnosu na Bačku Topolu gde se tek planira. Ekologija je, na žalost, još uvek privilegija bogatih, zaključuje direktor “Voda Vojvodine”, Slavko Vrndžić.
Niko Perković