ДЕЦА ЋЕ САНКАЊЕ ГЛЕДАТИ САМО НА ТЕЛЕВИЗИЈИ Метеоролог упозорава да ГОДИШЊА ДОБА НЕСТАЈУ, Ево шта чека регион у будућности
Метеоролог и атмосферски физичар Бранко Грисогоно, професор динамичке метеорологије на Геофизичком одсеку Природословно-математичког факултета у Загребу, истиче да ће за борбу с последицама климатских промена најважнија бити улагања у образовање и науку, а то пре свега захтева промену политичког менталитета.
Он је за Национал прокоментарисао временску ситуацију којој смо сведоци последњих недеља, не само у Србији и Хрватској већ и у свету. Проф. Грисогоно каже да се "интензивирање и/или учесталост јаких екстратропских и тропских олуја наставља јер климатски систем има прогресивно све више топлотне енергије у себи".
"Топлотна енергија је у великој мери пропорционална потенцијалној енергији, па се ова повећана потенцијална енергија лакше претвара у кинетичку енергију, што пре свега подразумева ветар, вертикална кретања и турбуленцију. И пре су постојале жестоке олује, али су биле ређе и више локализоване. Или би захватиле само једно подручје и онда би се у летњој сезони или у било којој сезони појавиле једном или два пута", објашњава он за Национал.
"Међутим, ми сад то имамо, можемо рећи, на скоро недељном нивоу. А то значи повећану учесталост организованих олуја. Организоване олује су тзв мезоскални кумулонимбуси, а понекад чак и суперћелијски кумулонимбуси, каквих смо имали неколико лета, а почели су и ове године 2024.године", каже Грисогоно.
Стручњак је објаснио и концепт топлотне куполе, која се у последње време све чешће помиње.
"Да, на ширем подручју Хрватске ређе су се појављивале термалне куполе, чак и у другим деловима света. Међутим, то је сада, можемо рећи, полузваничан назив, јер добро описује релевантну синоптичку ситуацију. Дакле, као да смо испод рерне. Топлотна купола настаје због дуготрајних антициклона који се никуда не померају, а далеко су или их на том подручју уопште нема, млазне струје, односно, планетарни таласи који би их одгурнули. И једноставно онда кување остаје ту. У просеку ћемо имати све више оваквих синоптичких ситуација у будућој клими, бар у наредних неколико деценија", упозорава он и наглашава да би ова непријатна климатска појава могла додатно да се појача:
"Уопштено говорећи, будуће климатске промене могу се сумирати тако да се каже тамо где је суво и вруће биће још жешће. А где је влажно и има више падавина, и ту ће бити у просеку жешће. С једином разликом да ће се ова кишна подручја вероватно смањивати, а ове топле или вруће области ће се прогресивно ширити у простору и времену", каже Грисогоно.
Објаснио је и све чешће "суперћелијске олује".
"Суперћелијске олује, односно суперћелијски кумулонимбуси, једини су олујни облаци који производе сопствену ротацију у првобитно непостојећој ротацији у вертикалном правцу", објашњава проф. Грисогоно.
"Оне производе највеће зрна града, заузимају највеће хоризонталне површине и најдубље продиру у доњу стратосферу. Развијају се релативно споро, неколико сати, трају око пола дана и имају карактеристичан радарски одраз попут наопако слово С. Већина торнада потиче од суперћелијских кумулонимбуса", рекао је он за Национал.
Такође је упозорио да нестају годишња доба на која смо сви навикли. Убудуће ће пролеће, лето и јесен неколико пута почињати и завршавати, а деца ће санкање гледати углавном на телевизији.
