Давање крви немогуће пола године после тетоваже
да је популарност тетоважа један од главних узрока пада броја давалаца крви. Број давалаца у Аустралији пао је са 1,8 милиона 2005. на 1,3 милиона у прошлој години, што је пад од 27,6 одсто. Како би се задовољиле потребе за крвним препаратима и плазмом од којих зависе животи хиљаде пацијената, Аустралији је потребно 100.000 нових давалаца.
И у Србији је све више младих који воле тетоваже и не либе се да неки за њих важан датум, догађај или лик исцртају на свом телу, а и интересовање за пирсинг је у порасту. Међутим, у Институту за трансфузију крви Србије кажу да нема података о томе да ли су тетоваже и пирсинг довеле до пада добровољних давалаца крви нити колико је њих одбијено због тога што су се препустили том задовољству.
Начелница Одељења за прикупљање крви добровољних давалаца Института за трансфузију крви Србије докторка Јелена Стојнева Истатков објашњава за “Дневник” да тетоваже и пирсинг нису умањиле број добровољних давалаца крви.
- У Институту за трансфузију крви Србије постоји тренд пораста броја давања крви у односу на претходне године. Тачније, код нас није забележен пад броја давалаца крви генерално, па самим тим нисмо податак о броју одбијених због тетоважа или присинга статистички ни обрађивали – рекла је докторка Стојнева Истаткова.
Наша саговорница објашњава да даваоци крви који ураде тетоважу или присинг не могу да дају крв најмање шест месеци односно 180 дана од дана тетовирања или пирсинга, због могућих инфекција које се могу пренети крвљу. Напомиње да је то временски период који је минимум који се поштује у већи земаља, па и код нас.
Добровољно давање крви, поред тога што је неизмерно хумано и што спашава хиљаде живота, веома је добро и за самог даваоца. Организам брзо надокнади дату количину крви и замени је новим свежим елементима – леукоцити се надокнаде за свега пар сати, крвна плазма у року од два дана, тромбоцитима је потребно три до пет дана, док је за надомешћивање еритоцита довољно осам недеља.
Свако ко се одлучи на добровољно давање крви пролази лекарски преглед и оријената-
циону анализу крвне слике, а након давања крви, узорци се тестирају на опаке вирисе као што су ХИВ, хепатитис Б И Ц, али и узрочнике сифилиса. Редовни даваоци крви, односно они који то чине два до три пута годишње, смањују ризик од појаве инфаркта, али побољшавају и циркулацију. Коштана срж се стимулише да производи младе крвнећелије, а процедура “пуштања крви” позната је још из старог Египта као мера за побољшање здравља.
Поред тога што даваоци крви брзо добију крвну слику , они имају и друге бенефиције као што је ослобађање од плаћања партиципација за прегледе и болничко лечење , а они који су у радном односу имају право на плаћено одсуство од два дана укључујући и дан давања крви.
Љ. Малешевић
Зашто Роналдо нема тетоваже
Славни португалски фудбалер Кристијано Роналдо нема ниједну тетоважу, нити планира да је стави. Разлог? Он је већ годинама редован давалац крви и не жели да ово хумано дело угрози ни на један начин. За разлику од њега, тетоваже и пирсинзи веома су популарни међу његовим колегама, али се не зна колико је њих спремно да изађе на црту Роналду и када је давање крви у питању.