Davanje krvi nemoguće pola godine posle tetovaže
da je popularnost tetovaža jedan od glavnih uzroka pada broja davalaca krvi. Broj davalaca u Australiji pao je sa 1,8 miliona 2005. na 1,3 miliona u prošloj godini, što je pad od 27,6 odsto. Kako bi se zadovoljile potrebe za krvnim preparatima i plazmom od kojih zavise životi hiljade pacijenata, Australiji je potrebno 100.000 novih davalaca.
I u Srbiji je sve više mladih koji vole tetovaže i ne libe se da neki za njih važan datum, događaj ili lik iscrtaju na svom telu, a i interesovanje za pirsing je u porastu. Međutim, u Institutu za transfuziju krvi Srbije kažu da nema podataka o tome da li su tetovaže i pirsing dovele do pada dobrovoljnih davalaca krvi niti koliko je njih odbijeno zbog toga što su se prepustili tom zadovoljstvu.
Načelnica Odeljenja za prikupljanje krvi dobrovoljnih davalaca Instituta za transfuziju krvi Srbije doktorka Jelena Stojneva Istatkov objašnjava za “Dnevnik” da tetovaže i pirsing nisu umanjile broj dobrovoljnih davalaca krvi.
- U Institutu za transfuziju krvi Srbije postoji trend porasta broja davanja krvi u odnosu na prethodne godine. Tačnije, kod nas nije zabeležen pad broja davalaca krvi generalno, pa samim tim nismo podatak o broju odbijenih zbog tetovaža ili prisinga statistički ni obrađivali – rekla je doktorka Stojneva Istatkova.
Naša sagovornica objašnjava da davaoci krvi koji urade tetovažu ili prising ne mogu da daju krv najmanje šest meseci odnosno 180 dana od dana tetoviranja ili pirsinga, zbog mogućih infekcija koje se mogu preneti krvlju. Napominje da je to vremenski period koji je minimum koji se poštuje u veći zemalja, pa i kod nas.
Dobrovoljno davanje krvi, pored toga što je neizmerno humano i što spašava hiljade života, veoma je dobro i za samog davaoca. Organizam brzo nadoknadi datu količinu krvi i zameni je novim svežim elementima – leukociti se nadoknade za svega par sati, krvna plazma u roku od dva dana, trombocitima je potrebno tri do pet dana, dok je za nadomešćivanje eritocita dovoljno osam nedelja.
Svako ko se odluči na dobrovoljno davanje krvi prolazi lekarski pregled i orijenata-
cionu analizu krvne slike, a nakon davanja krvi, uzorci se testiraju na opake virise kao što su HIV, hepatitis B I C, ali i uzročnike sifilisa. Redovni davaoci krvi, odnosno oni koji to čine dva do tri puta godišnje, smanjuju rizik od pojave infarkta, ali poboljšavaju i cirkulaciju. Koštana srž se stimuliše da proizvodi mlade krvnećelije, a procedura “puštanja krvi” poznata je još iz starog Egipta kao mera za poboljšanje zdravlja.
Pored toga što davaoci krvi brzo dobiju krvnu sliku , oni imaju i druge beneficije kao što je oslobađanje od plaćanja participacija za preglede i bolničko lečenje , a oni koji su u radnom odnosu imaju pravo na plaćeno odsustvo od dva dana uključujući i dan davanja krvi.
LJ. Malešević
Zašto Ronaldo nema tetovaže
Slavni portugalski fudbaler Kristijano Ronaldo nema nijednu tetovažu, niti planira da je stavi. Razlog? On je već godinama redovan davalac krvi i ne želi da ovo humano delo ugrozi ni na jedan način. Za razliku od njega, tetovaže i pirsinzi veoma su popularni među njegovim kolegama, ali se ne zna koliko je njih spremno da izađe na crtu Ronaldu i kada je davanje krvi u pitanju.